МАСТЕРКЛАС ДОПИСНОГ ЧЛАНА САНУ СЛОБОДАНА ШИЈАНА

Дописни члан САНУ Слободан Шијан, чувени редитељ, визулени уметник, сценариста, професор и писац, представио се публици у оквиру циклуса „Сусрети са ствараоцима – Mастерклас“ у среду, 9. матра, у Свечаној сали САНУ. Разговор је, традиционално, водио академик Зоран Љ. Петровић, управник Галерије науке и технике САНУ.

У првом делу излагања, академик Петровић представио је Шијанов образовни пут и уметничку биографију. Шијан је том приликом рекао да, након дипломирања сликарства, можда никада не би уписао ФДУ да те године класу на Катедри за режију није примао Живојин Павловић. Нагласио је да су Павловићеви филмови „Буђење пацова“, „Кад будем мртав и бео“, као и филм „Три“ Александра  Петровића, пресудно утицали да се одлучи за позив редитеља. Публика је током излагања имала прилике да види фотографије из уметникове приватне архиве, али и радне снимке и фотографије настале током снимања његових култних остварења.

Током представљања Шијанових ликовних радова, слика, колажа, посебна пажња посвећена је ауторовом раду на  збирци филмских летака. Неки од његових ликовних радова изложени су у Музеју савремене уметности у Београду, као и Музеју модерне уметности (МоМА) у Њујорку.

Главни део разговора посвећен је редитељевим култним остварењима  „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Како сам систематски уништен од  идиота“ и „Давитељ против давитеља“. Опсисујући своју ауторску поетику, Шијан је нагласио да је увек снимао мета-филмове, који реферирају ка неким оставрењима и филмским ствараоцима који су му значили, као и да су  те  интертекстуалне везе многим критичарима остале неухватљиве.  С друге стране, истакнути синeaста је подвукао, да му никада није била амбиција да буде „фестивалски редитељ“, већ да његови филмови добију широк одјек код публике.

Шијан се дотакао и теме шта за њега представља уметничка слобода. Велики стваралац  истакао је  да  иако иза себе има четрдесет неостварених пројеката, од којих су неки и одбијени на уметничким конкурсима, сатисфакцију види у томе што је своје филмове успео да направи управо онако како је желео и да је увек ишао за својим уметничким инстинктом до краја, не правећи било какве компромисе.