
Отварање новог галеријског простора САНУ у Кнеза Михаила 36
Свечаним отварањем изложбе „Топографија погледа. Аквизиције радова ликовних уметника-академика Уметничкој збирци САНУ 2024–2026”, у петак, 20. новембра, у 19 сати, почеће са радом нови галеријски простор САНУ у Кнеза Михаила 36. Ауторке изложбе су Јелена Межински Миловановић, заменица управника Галерије САНУ, и др Катарина Живановић, музејска саветница, а дизајн је урадила Исидора М. Николић. Дан раније, 19. новембра, у оквиру обележавања Дана Српске академије наука и уметности, тај простор ће посетити чланови САНУ и њихови гости.
Нови галеријски простор намењен је сусрету богатог наслеђа Академије са савременим кустоским праксама, новим интерпретацијама и публиком. Замишљена као место дијалога прошлости и садашњости, ова галерија наставља дугу традицију представљања Уметничке збирке САНУ, започету 1968. године.
Први изложбени програм у новој галерији, „Топографија погледа. Аквизиције радова ликовних уметника-академика Уметничкој збирци САНУ 2024–2026”, није случајно одабран за почетак. Од 2024. године Уметничка збирка САНУ обогаћена је са више од 250 нових уметничких дела, пристиглих као поклони уметника и њихових породица. Овај значајан раст фонда представља важан тренутак у животу Збирке, али и прилику да се њено наслеђе представи кроз нове изложбене концепте и успостављање другачијих односа међу делима.
Изложба доноси избор радова осморо уметника и чланова САНУ: Зоре Петровић, Љубице Сокић, Предрага Пеђе Милосављевића, Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Милице Стевановић, Саве Халугина и Миодрага Табачког. Њихова дела, настала у различитим временским периодима и из различитих уметничких позиција, повезују се у поставци која не тежи хронолошком прегледу нити јединственом уметничком изразу, већ отвара простор за сусрет различитих погледа на свет.
Од снажног колорита и експресивне фигурације Зоре Петровић, преко интимизма у радовима Љубице Цуце Сокић, до поетично-реалистичких светова Предрага Пеђе Милосављевића, изложба представља разноврсност уметничких приступа који су обележили развој српске модерне уметности. Геометријска апстракција, тежња ка реду и истраживање ликовне структуре у делима Стојана Ћелића сусрећу се са монументалним, колористички богатим и симболичким изразом Младена Србиновића. Значајно место у овој уметничкој целини заузима и истраживачки приступ Милице Стевановић, која кроз портрет Борислава Стевановића спаја породично и институционално наслеђе, као и стваралаштво Саве Халугина, у којем се скулптурално и цртачко истраживање људског и биоморфног облика преплићу са метафором, иронијом и личним искуством. Опус Миодрага Табачког, представљен кроз сценографска решења и скице костима, уводи у поставку и област примењене уметности, проширујући могућности разумевања визуелног обликовања и односа уметности према простору, покрету и сценском догађају.
Тако се у једној поставци сусрећу сликарство, цртеж, графика, скулптура и сценографија, а дела различитих генерација и поетика успостављају нове међусобне везе. Њихов однос није заснован на сличностима, већ управо на разликама, додирима и удаљеностима које откривају ширину уметничког наслеђа САНУ.
Наслов „Топографија погледа” упућује на идеју да изложба не представља мапу физичких простора, већ мапу различитих начина гледања и доживљавања стварности. Свако дело носи траг времена, личног искуства и уметничког сензибилитета свог аутора, док њихов нови просторни распоред отвара могућност за неочекиване дијалоге и савремена читања. У том смислу, изложба истовремено представља сусрет са наслеђем САНУ и поглед у његово трајање и даље развијање.
Кроз будуће изложбе и програме, галерија у Кнез Михаиловој 36 развијаће се као отворен простор сусрета уметничког наслеђа и савремености, истраживања и размене, у којем ће богати фондови Академије наставити да живе кроз нове перспективе и у дијалогу са публиком.