Студентске демонстрације 1968. : Влада Мијановић (тапше) Драгољуб Мићуновић (десно стоји) и Бубе Ракић (седи), 06.1968. – фото: Антон Вас

 

Право на побуну – ’68. код нас и у свету

Научни скуп „Право на побуну – ’68.код нас и у свету” биће одржан у понедељак, 4. јуна, у Свечаној сали САНУ. Скуп ће отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ, у 9 сати. Предвиђене су две сесије – „Југославија и свет 1968. године” и „Смисао студентске побуне”.

Научни скуп „Право на побуну ‒ ’68. код нас и у свету, који поводом педесетогодишњице студенских немира у Београду организује САНУ, представља намеру да се научно сагледа шири историјски контекст студентских протеста, сагледају економски процеси који су иницирали југословенску кризу, укаже на идејну позадину студенског бунта, реконструишу догађаји и препозна суштина процеса који им одређују смисао, али и да се повуче паралела са покретима у већини европских земаља, те препознају историјски значај и последице које су произвели.

„Узрок масовних студентских демонстрација у Београду, јуна 1968. године, треба тражити у незадовољству друштвеним приликама у Југославији. О томе су говорили студенски захтеви међу којима су доминирали ублажавање све израженије социјалне неједнакости, укидање привилегија, доследна расподела према раду, енергична акција против богаћења ʼна несоцијалистички начинʼ, решавање питања незапослености, демократизација свих области друштвеног живота, слобода збора и демонстрација, супротстављање бирократским тенденцијама, побољшање услова живота и школовања. Студенски протест имао је изражени антибирократски и антикапиталистички карактер. Демонстрације нису биле усмерене против основа поретка, већ против изневеравања и компромитовања основних идеја социјализма. Као такве, оне су представљале критику режима с лева”, наводе организатори скупа.

ПРОГРАМ