Преминула академик Нада Милошевић Ђорђевић

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. јула 2021. године, у Београду, у 87. години,  преминула проф. др Нада Милошевић Ђорђевић (Београд, 2. 12. 1934), редовни члан Одељења језика и књижевности САНУ. Била је један од најугледнијих савремених српских фолклориста у свету и истакнути проучавалац српске народне књижевности.

Живот Наде Милошевић Ђорђевић је у великој мери био везан за Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем је дипломирала, магистрирала и докторирала, а потом и радила као редовни професор на Катедри за српску књижевност, све до одласка у пензију. Била је гостујући професор на многим страним универзитетима. Ауторка је великог броја радова и књига из области народне књижевности.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2003. године, а за редовног 2012. године. Као председник Одбора за народну књижевност САНУ организовала је научни скуп о Вуку Караџићу. Била је члан више стручних удружења, међу којима су: Одељење за књижевност и језик Матице српске, Европско друштво културе (SEC), Друштво за српски језик и књижевност Србије, Folklore Fellows при Финској академији наука, Међународно друштво за проучавање народне прозе (International Society for Folk Narrative Research), Удружење књижевника Србије… Посебан допринос дала је раду Вукове задужбине. Била је један од оснивача и управник Међународног славистичког центра Србије.

Поред тога била је члан уређивачких одбора за израду „Српске енциклопедије”, едиције „Студије о Србима”, „Прилога за књижевност, историју и фолклор”,  „Анала Филолошког факултета” и „Oral tradition”, те  уредница „Данице” и Библиотеке Вуков сабор. Добитница је више награда, међу којима су: Вукова Повеља за истраживање националне културе и педагошке баштине, Повеља почасног члана Славистичког друштва Србије, Повеља за животно дело „Миле Недељковић”, Награда „Младен Лесковац“ Матице српске, Награда „Златна српска књижевност” – за изузетан допринос изучавању књижевне српске науке – Фонда Александра Арнаутовића и друге.

Велика жеља јој је била да заврши четворокњижје о чланицама Српске академије наука и уметности од њеног оснивања до данас. Нажалост, умрла је пре него што је успела да види први том који управо излази из штампе.

Њен одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку и културу.