Преминуо академик Милан Лојаница

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 23. јула 2024. године, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница (Београд, 8. јануар, 1939), један од наших најзначајнијих архитеката и редовни професор Београдског универзитета. Главно поље  његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је  област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања.

Дипломирао је 1962. године  на  Архитектонском факултету  у Београду.  У периоду  од 1963. до  1967.  био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.

У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године. На матичном факултету  прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године. Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац  програма последипломских студија.

Аутор је више од двадесет изведених пројеката,  међу којима је више пројеката великих  градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских  зона Београда, Новог Сада,  Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве. Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре. Његова библиографија садржи  преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације.

За дописног члана Српске академије наука и уметности  изабран је 2003. године, а за редовног 2009. године. Од  2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ,  касније Одељења уметности САНУ (2020). Један је од покретача иницијативе да  се  Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности. Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ. Био је главни и одговорни уредник  Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том I, II, III (2006−2023), као и  председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.

Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994),  Инжењерска академија Југославијe,  Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије.

Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973),  Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982),  Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара  (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години. Награда 40. салона архитектуре  – „Поље будућности“ у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – MIES AWARD 19 (2018).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.