САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИШТВА САНУ

Председништво Српске академије наука и уметности (САНУ) детаљно је размотрило све учесталије и безобзирније јавне нападе на САНУ и сматра да извесне реакције на изборни процес који је управо у току, не заснивајући се на његовим аутентичним поставкама, прелазе границе доброг укуса и залазе у домен неаргументованог оспоравања не само изборног процеса него и читавог рада САНУ. Незадовољство појединаца због сопствених нереализованих кандидатура нараста преко медија, уз подршку одређених група и необавештених појединаца, до таквих размера да прелазе на општи терен политичких и друштвених односа. Процес избора се проглашава ништавним и тражи његово поништавање, а статус саме САНУ ставља под знак питања.

Председништво САНУ није желело да јавно одговара на неутемељене приговоре, поготову на непримерене нападе незадовољних појединаца из два разлога: 1. Закон о САНУ и њен статут не одређују да се изборне одлуке појединачно јавно коментаришу, што је у складу и са принципима рада свих академија наука у свету; 2. неизношењем одговарајућих детаља пружана је, у ствари, заштита интегритету појединаца чија кандидатура није добила потребну већину на самим одељењима САНУ и чија се имена због тога неће појавити на Изборној скупштини.

Председништво указује да је САНУ од свог оснивања самостална институција, законом дефинисана као највиша научна и културна установа Србије, којом самостално управљају њени чланови. Сваки други вид одлучивања, укључујући и одлучивање о томе ко ће бити примљен у њене редове, уз, како се предлаже, неке спољне самопроглашене арбитре, или чак лица из иностранства, која би по својој идеолошкој и другој вољи вршила процењивање валидности одлука, био би супротан свакој идеји академијске независности и самосталности на којој је базиран рад свих националних академија у свету па и наше Академије која постоји већ 177 година. Самосталност САНУ укључује и неспорно право чланова да се тајним гласањем изјасне о кандидатима, а „императивни налози“ по којима су академици наводно дужни да дају образложења тајног гласања, у супротности су са самим духом тајног гласања, али и елементарном логиком.

Сви кандидати, било да су их предлагали сами чланови САНУ или угледне научне и културне институције, били су детаљно упознати са вишедеценијским изборним правилима у САНУ и у складу са тиме су прихватили да буду кандидати. У толико су чудније и мање основане накнадне замерке о „лошој процедури“. При томе, нико од оних који су предлагани, а нису одабрани вољом чланова САНУ да буду на списку о којем треба да се изјасни Изборна скупштина САНУ, нису губитници, нити их било ко у САНУ тако доживљава, јер се махом ради о научницима и уметницима са којима ће САНУ и убудуће сарађивати и који могу да буду изабрани у неком наредном циклусу.

Сасвим је супротно понашање мањег броја покретача напада на изборни процес у САНУ који за особе које су добиле потребну већину гласова на различитим одељењима употребљавају погрдне и ничим поткрепљене увредљиве квалификације. Председништво САНУ поштује и подржава резултате гласања по одељењима САНУ, при  чему стаје иза кандидата о којима ће се чланови Академије изјашњавати на Изборној скупштини, ценећи их као личности са постигнућима и делима, без обзира на то да ли ће бити изабрани.

Упркос нападима, ниједна жалба или тужба није поднета ни органима САНУ (како је иначе изборном процедуром предвиђено), ни државним институцијама које се брину о законитости рада великих система и установа. Председништво тврди да је читав процес избора спровођен по прецизним одредбама законских и статутарних аката.

Српска академија наука и уметности