Приступне беседе новоизабраних редовних чланова САНУ
Од 13. до 15. маја, од 11 сати, у Свечаној сали САНУ, новоизабрани редовни чланови Српске академије наука и уметности одржаће приступне беседе. Реч је о свечаном тренутку у којем чланови САНУ представљају највеће домете свог научног и уметничког стваралаштва, као и размишљања на теме којима су посветили своје позиве.
Првог дана, у понедељак, 13. маја, на свечаном скупу говориће академици Зоран Радовић (О суперпроводности и магнетизму), Милан Судар (Конодонти, фосили значајни за сагледавање и тумачење геолошке прошлости) и Миодраг Матељевић (Ограниченост парцијалних извода решења елиптичких једначина другог реда у зависности од граничних услова и примене) , а потом академици Слободан Милосављевић (Фитохемијски путопис), Радмила Петановић (Интегративна таксономија – нови приступ или нова кованица? Домети у таксономији eriophyoidea (arthropoda, acari, acariformes)) и Радомир Саичић (Тотална синтеза природних производа и развој синтетичке методологије: неколико примера из наше лабораторије).
У уторак, 14. маја, својим беседама представиће се академици Милош Којић (Компјутерски модели у техници и медицини), Зоран Кривокапић (Да ли је срећа пресудна за успех?), Милорад Митковић (Динамичка фиксација у ортопедској хирургији – од идеје до исцељења), Петар Сеферовић (Масовна, смртоносна, излечива: савремена терапија срчане слабости) и Милица Стевановић (О инсајдерској перспективи – похвала фигурацији).
Академици Горан Петровић (Папир), Злата Бојовић (Самосвојност дубровачке књижевности), Милован Данојлић (За толеранцију), Александар Костић (Когнитивна обрада језика и вероватноћа) и Љубодраг Димић (Југославија и Совјетски Савез 60-их година ХХ века) представиће се у среду, 15. маја.
Беседе академика представљају, како је казао председник САНУ Владимир Костић, „драгоцене трагове стваралаштва појединаца, али и читавих струка.“
Занимљиво је историјско подсећање да је у Српској краљевској академији за сваког члана одређиван посебан дан за приступну беседу. Чланови СКА који су живели изван Србије слали су изјаве о сагласности. Никола Тесла је том приликом написао: „Ваш јучерашњи телеграм донео ми је вест да сте ме примили у ваше неумрло друштво као правог члана. То је ретка и велика част коју дубоко осећам и потпуно ценим и примам с поносом и захвалности у нади да ће се током времена сматрати боље заслужена.“