Саопштење Извршног одбора САНУ

У суочавању с критикама актуелног изборног процеса у Српској академији наука и уметности (САНУ), углавном од стране незадовољних учесника у јавном позиву САНУ, Извршни одбор (ИО) ове куће чврсто стоји на становишту да САНУ не може бити изузета од критика ни академске заједнице ни друштва којем припада, те је дужна да сваку замерку пажљиво размотри. То ће чинити у свакој прилици па и поводом актуелних избора! Али не и када су у питању неистине, инсинуације, па и увреде, те ИО САНУ указује на следеће чињенице.

Громогласни, сензационалистички наслови у медијима („Бура у САНУ“, „Академија се тресе“, „Академици у клинчу“ итд.) нису тачни. Поједине одлуке у вези са проблемима из наведених наслова су, сасвим супротно, у иначе пословично хетерогеној САНУ, доношене „забрињавајућим“ плебисцитом.
Актуелни изборни циклус се одвија под, начелно, истим правилима и са истим временским оквиром, као и низ претходних. Зашто сада пристижу критике? Зашто јавност сада разматра расположење и стање у САНУ?
За Извршни одбор САНУ нема „пропалих“ кандидата, јер смо уверени да је и сам предлог за чланство у САНУ својеврсно признање и почаст. Уосталом, избор није и не може бити никоме обећан, а ретко је ко изабран из првог покушаја.
Од расписивања јавног позива за предлагање кандидата за нове чланове САНУ, у иначе једногодишњем изборном процесу, ништа није било тајна. Изузетак је институција тајног гласања, која је утврђена Статутом САНУ и представља њену традицију и значајну одлику од самих почетака ове установе. Она носи несумњиве демократске потенцијале, штити аутономију институције, али је повезана и са ризиком субјективности. Упркос свему, она је неупитна процедура у већини, нама познатих, националних академија.
Имајући то у виду, захтев да се дају образложења избора или неизбора који су засновани на тајном гласању, логички је неодржив.
Није било „грубих, несхватљивих кршења утврђене конкурсне процедуре“. У увредљиве тврдње да је Председништво САНУ спремно да „изгласа и да је ʼбелоʼ заправо ʼцрноʼ, ако је то конјунктурно“, нећемо се упуштати, сем што аутор ових тврдњи пропушта да каже да је одлуку о таквој изненађујућој конверзији боја, а заправо о ставу двотрећинске већине чланова Одељења друштвених наука САНУ, изгласала Скупштина САНУ са 71 гласом, са 3 уздржана и ниједним гласом против.
Извршни одбор, као и Председништво, јасно су истакли значај научних и уметничких критеријума при опредељивању чланова САНУ приликом гласања, а ИО је у два маха инсистирао да се реферати са свим детаљима штампају или у електронској форми доставе академицима знатно пре одлучивања. Свака пријава запакована на одговарајући начин, по пријему је отварана због утврђивања да ли је ту сва наведена документација и садржана, о чему је вођен записник. Праћење приступа чланова САНУ материјалима кандидата, приложеним дисковима, путем интернета или на било који други начин, не може бити у било чијој надлежности унутар САНУ, сем савести сваког појединачног академика.
Управо су посленици из друштвено-хуманистичких области наука (у уметничким областима наглашено) критиковали квантитавни приступ у процени нечијих постигнућа, укључујући и критике на скуповима у самој САНУ. Апсолутизација квантитативног приступа, који може бити само важан део критеријума у изборној оријентацији, омогућила би да на бази нумеричких података обучени административни службеник сам обави процедуру избора нових академика. По неким циничним изјавама, можда и само компјутер!?
Нетачно је да је „врх САНУ прикључио пет историчара Одељењу друштвених наука“. Напротив, истина је да је на основу статутарне могућности, управо на захтев Одељења друштвених наука, који је био упућен Одељењу историјских наука, одређено пет његових угледних чланова. Председништво је ово прихватило као додатно оптерећење и несебичност колега из Одељења историјских наука. Ових пет чланова су према статутарним одредбама равноправно учествовали у свим фазама избора, јер се, у таквом случају, ради о јединственом изборном телу!
Оптужбе о лобирању „врха САНУ“ не одговарају истини. Свако ко познаје морални и научни интегритет академика из Одељења историјских наука, може лако да замисли како би прошао свако ко би, без обзира на ком се положају налази, покушао да сугерише изборне одлуке. Ови одговорни људи нису се, како се тврди, повели ни за ким, јер су од четири „кандидата одељења“, како се нетачно цитира, будућида су у питању само „евидентирани потенцијални кандидати“, довољан број гласова за разматрање на Изборној скупштини добила су само њих двојица.
Политичке инсинуације које би се криле у основи ових избора одбијамо у потпуности, као и, надамо се, последње трзаје једне одавно познате денунцијантске нарације. Настојали смо и настојаћемо да будемо скуп независних, мислећих индивидуа, а свакако не „колективни интелектуалац“ што би било у великом нескладу са нашим схватањем и институције и улоге академика.
Захтев да се детаљи везани за кандидате о којима ће се гласати 8. новембра о. г. на Изборној скупштини САНУ изнесу јавно, укључујући и сајт САНУ, искрено нас чуди, а намера оваквог подметања, уколико није реч о необавештености, забрињава. Не зато што је такав захтев неоснован, већ зато што је САНУ тако поступала у току свих претходних избора, који се одржавају сваке три године. То није питање да „нисмо, нити ћемо“ како нас лажно оптужују, већ морамо, јер се ради о статутарној обавези. Наиме, у члану 22 Статута САНУ дословно пише: „Најкасније почетком септембра у изборној години Председништво САНУ обавештава јавност о одлукама одељења (…) те одлуке, реферате и мишљења о предложеним кандидатима ставља на увид јавности. У дневној штампи се оглашава где је и када изборна грађа изложена на увид. Изборна грађа мора бити изложена најмање 20 дана“. Већ се у члану 23 прецизира да, „Установе, удружења и грађани појединци могу поднети Председништву САНУ у писаној форми приговоре на реферате за избор кандидата и на мишљење одељења најкасније у року од 8 дана од дана истека рока из члана 22, става 2 Статута САНУ. Председништво САНУ обавештава Изборну скупштину САНУ о поднетим приговорима и даје мишљење о њима, на основу предлога Комисије из члана 13 Статута“.
Рецимо на крају и то да, упркос изнетој сумњи, Комисија за праћење избора САНУ постоји и да је веома активна, али је њен задатак да прати исправност одвијања процеса избора, а не да обавља саме изборе.
Извршни одбор САНУ, са жаљењем, констатује да појединци себи дозвољавају да своје савременике, од којих су неки и колеге, називају „медиокритетима“, који служе као „потрчкала“ и „водоноше“. Ово је утолико пре неприхватљиво јер Одељење друштвених наука треба да, поред филозофа, укључује и посленике из економских и правних наука, социологије, политикологије, демографије, психологије, антропологије и др., о којима нема никаквог разлога да особа из једне области има просветљеније мишљење од већине чланова САНУ. Извршни одбор ће, упркос свему, све личности уважавати као саговорнике.
Извршни одбор САНУ уверава јавност да су тврдње, да се ова институција налази у кризи, да се „урушава изнутра“, недобронамерно подметање. Само током протекле године кроз њене сале, ауле и галерије прошло је преко 170.000 суграђана, који су учествовали или присуствовали догађајима који су иницирани свака 1,4 дана. САНУ ће својим обавезама наставити да одговара са пуним ентузијазмом, за који верујемо да је у претходним годинама препознат барем од дела јавности – уз пуну свест о томе да не одговарамо свима. Извршни одбор, свестан да у активностима САНУ има свакако и оперативних грешака и потенцијалне одговорности његових чланова, прихвата да у разматрању и ових избора не буде „пардона“, под претпоставком да то право буде дато и члановима САНУ.

Извршни одбор Српске академије наука и уметности