Печат Српског ученог друштва

Српско учено друштво (1864-1892)

Рад Друштва српске словесности привремено је прекинут 27. јануара 1864. године, да би већ крајем јула исте године Друштво наставило с радом, али под именом ‒ Српско учено друштво.

Сваки члан бившег Друштва могао је остати у својој категорији чланства, само се од редовних чланова тражило да у року од месец дана обавесте министра у коме одсеку желе да раде. Уколико се не би јавили, били би сврстани међу почасне чланове. Подаци говоре да се јавило 35 чланова од укупно 66, колико је чланство Друштва српске словесности бројало у тренутку обуставе рада.

Рад у Српском ученом друштву одвијао се у четири одсека: 1. науке моралне, језикословне и литерарне; 2. науке природословне и математичке; 3. науке историјске и државне и 4. вештине, што је означавало уметност. Одсек није могао имати мање од пет, ни више од двадесет чланова.

Часопис Српског ученог друштва задржао је назив Гласник, а континуитет са претходником наглашен је нумерацијом свезака. Последња свеска Гласника Српског ученог друштва носила је број 75. Укупна издавачка делатност Друштва била је већа јер јој треба додати и 15 књига које су имале карактер посебних издања. Објављен је знатан број историјских и географских расправа, описа старина и описа предела, али се јављају и расправе из природних наука, и то не у виду превода или популаризације, већ као резултат посматрања и експеримената, односно као покушај да се реше поједини проблеми.

Преломни догађаји у историји Србије у другој половини деветнаестог века утицали су на развој СУД, актуализирајући неке старе спорове и поделе и мењајући опште друштвено-економско стање. Пошто је Друштво дошло у сукоб са Министарством просвете,обустављен је његов рад, а Академија је основана мимо Друштва од незнатног дела његовог бројног чланства.