ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ: ПОРТРЕТ НЕУМОРНОГ СТВАРАОЦА

ОД 3. НОВЕМБРА ДО 13. ДЕЦЕМБРА 2020.

Владан Ђорђевић (1844 – 1930) је једна од најистакнутијих личности културног, научног и политичког живота у Србији 19. века. По образовању доктор медицине и први Србин специјалиста хирургије, Ђорђевић је остварио значајна постигнућа у области здравства и медицине али је, као припадник генерације романтичара, рад на културном уздизању Србије сматрао за своју дужност према отаџбини.

Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини, иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине. Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима (1877/78 и 1885/86), први професор хигијене у Артиљеријској школи (претеча Војне академије), потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе (1879 – 1884) и творац првих системских здравствених закона (1879, 1881). У својству председника Београдске општине (1884/85) започео је комунално уређење престонице и основао Ново гробље.

У политичком животу Србије био је активан од краја седамдесетих година 19. века, прво као владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде (1888 – 1889), краљевски изасланик у Атини (1891 – 1894) и Цариграду (1894 – 1897) и председник владе (1897 – 1900).

На пољу књижевног стваралаштва, у које је закорачио у 14. години живота, оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф. Библиографија Ђорђевићевих радова броји преко 500 јединица. Његов часопис Отаџбина (1875 – 1892) био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века.

У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва (1869), а 1892. године за правог члана Српске краљевске академије. Свој живот је проживео у складу са личним мотом који је гласио Laboremus! (Радимо!).

Циљ изложбе коју Српска академија наука и уметности приређује у оквиру манифестације Година Владана Ђорђевића, јесте да путем докумената, рукописа, преписке, уметничких дела и фотографија, широј јавности представи изузетну личност Владана Ђорђевића, неуморног ствараоца и родољуба.