Збирке Библиотеке САНУ

/БСАНУ, PB4 74/
Посебне библиотеке
Посебне библиотеке су поклоњене или откупљене библиотечке целине, које су примљене на трајно чување и коришћење у складу са уговорима и са Правилником о раду Библиотеке САНУ.
Библиотека Михаила Петровића Аласа је педесетих година прошлог века доспела у Библиотеку САНУ. Будући да је реч о збирци нематематичких дела, извршен je одабир те су књиге за које је процењено да нису за фонд Академијине Библиотеке поверене Народној библиотеци.
Највише је књига забавног садржаја, о рибарству и лову, веома мало из области математике, а има наслова и из других научних области (медицина, механика, војска, политика, филозофија итд.). Међу књигама из заоставштине академика Петровића налази се једна ретка и неколико старих књига. У питању је књига Владимира Качановског о дубровачком песнику Антуну Глеђевићу из ΧVII века, издата у Петрограду 1882. Друга је Усамљени јуноша Милана Видаковића из 1852. године, а трећа носи наслов У Фрушкој Гори 1854. од Милице Стојадиновић Српкиње из 1861. У фонду старе и ретке књиге чува се друга свеска алманаха Шумадинче из 1853. године која је такође из Аласове библиотеке.
Лична библиотека нематематичких дела академика Петровића обилује посветама чији су аутори, између осталих, Милоје Милојевић, Бранислав Петронијевић, Миодраг Ибровац, Богдан Гавриловић, Ксенија Атанасијевић, Мићун Павићевић и други. Збирка броји 595 монографских публикација и комплетно је доступна у електронском каталогу COBISSANU.
Комитет за заштиту народног здравља је 1948. године поклонио библиотеку Милана Јовановића Батута Библиотеци САНУ. Највећи број наслова, којих има преко две хиљаде уз 160 наслова периодике, припада области медицинских наука. Библиотека је комплетно пописана и доступна је у електронском каталогу COBISSANU под сигнатуром ПБ 2. Део поклона су чиниле и дипломе и ордење које се данас чувају у Збирци одликовања Архива САНУ.
Библиотека САНУ је у марту 1958. године ову библиотеку добила на поклон од Географског института Српске академије наука. Садржи 537 наслова монографија и часописа, са близу 1.500 свезака. Највећи број наслова је из области којима се академик Бошковић бавио: геодезија, топографија, картографија. Библиотека је обрађена у лисном каталогу под сигнатуром ПБ 3, а електронска обрада је у току.
Библиотека и радна соба Милутина Миланковића дошле су у посед Библиотеке САНУ 1954. године, као поклон Миланковићеве супруге, Христине Миланковић. На првом спрату Палате САНУ, у соби 123, чувају се његов радни сто са столицом, кожна гарнитура за седење и сто, као и оригиналне књижне полице рађене у Бечу по његовој идеји. Чува се и Миланковићева биста и неколико уметничких дела. Библиотека Милутина Миланковића броји око 800 књига, пописаних и описаних под сигнатуром ПБ 4. Реч је о вредним и ретким насловима из области климатологије, метеорологије, математике, геофизике и других научних дисциплина, као и мањи број наслова белетристике. Сачињен је штампани каталог наслова, а приводи се крају и обрада у електронском каталогу COBISSANU.
Реч је о насловима који су објављени за време Другог светског рата. Непознат је датум и начин набавке тих књига. Библиотека садржи укупно 172 наслова и обрађена је у електронском каталогу COBISSANU под сигнатуром ПБ 5.
Библиотека броји око 4.000 књига које је Академија добила на поклон 1954. године од Института за проучавање села.
Академик Војислав Мишковић је 1972. Академијиној библиотеци поклонио своју личну стручну библиотеку са припадајућим храстовим орманом. Збирка броји 397 монографских и 26 периодичних наслова, углавном из астрономије. Књиге су у потпуности обрађене у електронском каталогу COBISSANU под сигнатуром ПБ 7.
ДЕТАЉНИЈЕ…
ДЕТАЉНИЈЕ…
ДЕТАЉНИЈЕ…
Лична библиотека Марка Ристића пренета је у Библиотеку САНУ 1998. године, на основу уговора између Скупштине града Београда, којој је библиотеку поклонила Маркова супруга Шева, и Српске академије наука и уметности. Уговором је библиотека поверена САНУ на чување, старање, обезбеђење, стручну обраду и коришћење. Библиотека је обрађена у електронском каталогу SANUBIB под сигнатуром ПБ 32. Чува се у спомен-соби на првом спрату Палате САНУ, заједно са Ристићевим радним столом и столицом и писаћим столом његовог деде Јована Ристића. Реч је о највећој, у целини, очуваној приватној библиотеци надреализма и стога је тај легат један од највреднијих у Библиотеци САНУ, са преко 10.000 јединица, међу којима су комплетно прво издање Дидроове енциклопедије у 35 томова, бројна француска надреалистичка издања са посветама аутора, библиофилски примерци те ретка издања часописа.

Стручна библиотека академика Борислава Јовановића доспела је 2017. године у Библиотеку САНУ као поклон његове супруге Катарине Јовановић и ћерке Тамаре Јовановић Шљукић.Ова књижна збирка садржи 291 јединицу монографске грађе и 109 сепарата (укључујући 31 рад академика Борислава Јовановића). Легат обухвата и 70 чланака академика Борислава Јовановића који су аналитички обрађени у електронском каталогу COBISSANU. Такође, збирку чине и 3 наслова часописа са 4 појединачна броја.
Библиотека академика Борислава Јовановића вредна је књижна збирка за све проучаваоце археологије, келтологије и археометалургије, научне гране коју је код нас утемељио академик Јовановић. О његовом научном статусу говоре престижне публикације у којима је своје радове објављивао као и бројне посвете на страницама стручне литературе добијене од колега из целог света. Збирка је комплетно доступна у електронском каталогу COBISSANU.