Рударски законик деспота Стефана Лазаревића објављен 1412. године. /АСАНУ, Стара збирка бр. 465/

Стара збирка

Стара збирка, или Збирка рукописних и старих штампаних књига, после страдања Народне библиотеке Србије 1941. године, по обиму је највећа збирка старих српских рукописа и штампаних књига у нашој земљи. У инвентар је уписано 526 јединица, чије је време настанка од XIII до XIX века.

Неке јединице пренете су у друге збирке, Библиотеку САНУ и Народни музеј, а неке недостају. То је 1901. године навео Љуба Стојановић , а и 1943. године забележено је да недостају рукописи бр. 112, 245 и 341. Зато данас у Старој збирци има 481 рукопис и књига.

Између осталих, ту су Дечанска хрисовуља (360), Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића (465), Горички зборник (446), Куманичко четворојеванђеље (69), Бањска повеља – рукописна копија (495), као и многи црквени зборници, октоиси, минеји, псалтири, молитвеници, али и поједина дела Јована Рајића, Вићентија Ракића, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Лукијана Мушицког, Јоакима Вујића, Симе Милутиновића Сарајлије.

Овим рукописима треба додати и зборник Житија краљева и архиепископа српских архиепископа Данила II, Служабник (из 1554. године) и одломке, делове или поједине листове из богослужебених књига, Александрида, приче о Косовском боју из заоставштине Јована Томића у Историјској збирци (14509).

Један део рукописа ове збирке је публикован. Поменимо: Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића (1962), Типик архиепископа Никодима, (2004), Повеља краља Милутина манастиру Бањска, књ. 1, 2 (фототипија издања и пратеће студије) (2011), Венцловићев сентандрејски Буквар 1717, (2013) итд.