Владета Јеротић

(Београд, 2. август 1924 ‒ Београд, 4. септембар 2018)

Био је лекар, неуропсихијатар, психотерапеут, професор и књижевник. Специјализирао је неуропсихијатрију на Медицинском факултету у Београду, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију. Поред бројних објављених књига и чланака из области психијатрије, психотерапије, културне антропологије, религије, књижевности, социјалне психијатрије и филозофије, Јеротић је одржао велики број предавања из психијатрије, религије и књижевности и учествовао у многим дискусионим трибинама широм Србије и готово у свим већим градовима Југославије. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1994, а за редовног 2000. године. Био је члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Академије медицинских наука. Добитник је бројних награда, повеља, плакета и захвалница за свој научни, књижевни и друштвени допринос. Око стотинак изложених књига из фонда Библиотеке САНУ сведоче о плодној активности академика Јеротића као књижевника, есејисте, критичара и психијатра. Из збирке фототеке Библиотеке САНУ биће изложена и једна фотографија

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 29. маја до 21. јуна 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Павле Ивић

(Београд, 1. децембар 1924 ‒Београд, 19. септембар 1999)

Био је српски филолог, лингвиста и универзитетски професор. Био је научник међународног угледа, члан овдашњих и иностраних научних установа највишег ранга и најзначајнији српски лингвиста друге половине двадесетог века. Бавио се изучавањем дијалеката српског језика, синтаксом савременог српског књижевног језика и историјом српског народног и књижевног језика. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1972, а њен редовни члан 1978. године. Био је главни уредник Српског дијалектолошког зборника и Ономатолошких прилога. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена дела академика Ивића ‒ монографије и радови објављени у Академијиним издањима и најзначајнијим филолошким и лингвистичким зборницима као и Целокупна дела Павла Ивића. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложена и једна фотографија.

Главни домет свих Ивићевих студија из српске језичке историје, укључујући ту и сазнања о акценатској еволуцији – јесте приказ језика и његове писмености синхроно повезан са подацима о одговарајућим историјским, културолошким, књижевним, миграционим и другим токовима у животу нашег народа. Овим се такав лингвистички подухват високо уздиже изнад изолованог приказивања саме историје језика. (Академик Ирена Грицкат-Радуловић)

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 17. априла до 24. маја 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Славко Гавриловић

(Сремске Лазе код Винковаца, 1. фебруар 1924 ‒ Нови Сад, 15. септембар 2008)

Био је историчар и професор Филозофског факултета у Новом Саду. Бавио се изучавањем историје панонског и балканског простора у периоду од XVI до XIX века, пре свега историје српског народа и његових суседа. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова и прилога. Његове књиге архивске грађе о Првом српском устанку, Револуцији 1848. године, пописима Срба у Карловачкој митрополији, миграцијама, Србима у Угарској, Хрватској, Славонији и Војној крајини као и о многим личностима и догађајима наше историје од XVII до XIX века представљају значајне изворе за проучавање економске, демографске, социјалне и културне историје Срба. Био је стални члан Матице српске и први уредник Зборника Матице српске за историју. Дописни члан Академије постао је у новембру 1978, а њен редовни члан у децембру 1985. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена Гавриловићева дела ‒ монографије и радови објављени у Академијиним издањима, зборницима и најзначајнијим историјским часописима. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложена и једна фотографија.

Без овог мноштва извора, које је зналачки за штампу приредио академик Гавриловић, наша историографија била би знатно сиромашнија, а могућности за критичко проучавање наше прошлости биле би неупоредиво мање и несигурније. Без претеривања може се рећи да тако обиман рад на публиковању и проучавању извора није до сада обавио ниједан српски историчар за период од XVII до средине XIX века, а без тога нема поузданих научних резултата. (Академик Василије Крестић)

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 20. марта до 15. априла 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Станоје Станојевић

(Нови Сад, 12. август 1874 ‒ Беч, 30. јул 1937)

Био је српски историчар, професор Универзитета у Београду, енциклопедиста, оснивач и председник Историјског друштва у Новом Саду, почасни члан Матице српске, редовни члан Српске краљевске академије и један од наших најзначајнијих представника националне науке и културе. Објавио је много чланака, расправа, критика, есеја и приказа из националне историје у разним научним, стручним и књижевним часописима, као и фељтона у дневним листовима. Бавио се проучавањем старих извора, посебно биографијом Стефана Немање, затим изучавањем Византије, а велику пажњу посветио је и династији Немањића. Станојевићев рад на Народној енциклопедији: српско-хрватско-словеначкој, штампаној у четири тома у периоду од 1925. до 1929. године, био је најзначајнији културни пројекат у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Енциклопедију је издао Библиографски завод из Загреба. Станојевић је за рад на овој књизи окупио најугледније научнике, културне и политичке раднике из сва три народа који су написали 12.000 одредница. Штампана је у 14.000 примерака, а имала је око 10.000 претплатника. Библиографски и методолошки приступ који је имао Станоје Станојевић представљао је стандард и узор за наредне подухвате ове врсте. Енциклопедија је и данас део референсне збирке сваке научне библиотеке јер окупља знања која превазилазе границе времена у којем је настала. Из посебне библиотеке Марка Ристића биће изложен први том из 1925. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена и друга Станојевићева дела ‒ монографије и радови објављени у Академијиним издањима, зборницима и периодичним публикацијама, његова приступна беседа Постанак српског народа као и радови о њему. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложене и две фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 14. фебруара до 15. марта 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Јован Ердељановић

(Панчево, 30. октобар 1874 ‒ Београд, 12. фебруар 1944)

Био је етнолог, универзитетски професор и дугогодишњи уредник Српског етнографског зборника. Научну каријеру је започео врло рано као студент и асистент свог великог професора Јована Цвијића. У свом научном раду Ердељановић је примењивао интердисциплинарност за коју се веома залагао. Поред етнологије бавио се и социологијом, како емпиријском, тако и теоријском, а својим студентима држао је и предавања из физичке антропологије. Три основна домена Ердељановићевих проучавања била су балканска племена, етничка историја Јужних Словена и развој етнологије и њене теорије. Дописник Српске краљевске академије (Академије философских наука) постао је 1922, а њен прави члан 1933. године. Секретар Академије философских наука био је у два наврата ‒ од 1935. до 1937. и од 1941. до 1942. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена његова најзначајнија дела ‒ монографије и радови објављени у Српском етнографском зборнику, Гласнику Етнографског музеја у Београду и Српском књижевном гласнику као и радови о њему. Биће изложена и његова приступна беседа Старина и значај племенских предања у Срба штампана у Летопису Матице српске 1934. године, а затим у трећем тому Приступних беседа српских академика који је Српска академија наука и уметности објавила 2022. године. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложене и две фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 17. јануара до 9. фебруара 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.