Станоје Станојевић

(Нови Сад, 12. август 1874 ‒ Беч, 30. јул 1937)

Био је српски историчар, професор Универзитета у Београду, енциклопедиста, оснивач и председник Историјског друштва у Новом Саду, почасни члан Матице српске, редовни члан Српске краљевске академије и један од наших најзначајнијих представника националне науке и културе. Објавио је много чланака, расправа, критика, есеја и приказа из националне историје у разним научним, стручним и књижевним часописима, као и фељтона у дневним листовима. Бавио се проучавањем старих извора, посебно биографијом Стефана Немање, затим изучавањем Византије, а велику пажњу посветио је и династији Немањића. Станојевићев рад на Народној енциклопедији: српско-хрватско-словеначкој, штампаној у четири тома у периоду од 1925. до 1929. године, био је најзначајнији културни пројекат у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Енциклопедију је издао Библиографски завод из Загреба. Станојевић је за рад на овој књизи окупио најугледније научнике, културне и политичке раднике из сва три народа који су написали 12.000 одредница. Штампана је у 14.000 примерака, а имала је око 10.000 претплатника. Библиографски и методолошки приступ који је имао Станоје Станојевић представљао је стандард и узор за наредне подухвате ове врсте. Енциклопедија је и данас део референсне збирке сваке научне библиотеке јер окупља знања која превазилазе границе времена у којем је настала. Из посебне библиотеке Марка Ристића биће изложен први том из 1925. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена и друга Станојевићева дела ‒ монографије и радови објављени у Академијиним издањима, зборницима и периодичним публикацијама, његова приступна беседа Постанак српског народа као и радови о њему. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложене и две фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 14. фебруара до 15. марта 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Јован Ердељановић

(Панчево, 30. октобар 1874 ‒ Београд, 12. фебруар 1944)

Био је етнолог, универзитетски професор и дугогодишњи уредник Српског етнографског зборника. Научну каријеру је започео врло рано као студент и асистент свог великог професора Јована Цвијића. У свом научном раду Ердељановић је примењивао интердисциплинарност за коју се веома залагао. Поред етнологије бавио се и социологијом, како емпиријском, тако и теоријском, а својим студентима држао је и предавања из физичке антропологије. Три основна домена Ердељановићевих проучавања била су балканска племена, етничка историја Јужних Словена и развој етнологије и њене теорије. Дописник Српске краљевске академије (Академије философских наука) постао је 1922, а њен прави члан 1933. године. Секретар Академије философских наука био је у два наврата ‒ од 1935. до 1937. и од 1941. до 1942. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена његова најзначајнија дела ‒ монографије и радови објављени у Српском етнографском зборнику, Гласнику Етнографског музеја у Београду и Српском књижевном гласнику као и радови о њему. Биће изложена и његова приступна беседа Старина и значај племенских предања у Срба штампана у Летопису Матице српске 1934. године, а затим у трећем тому Приступних беседа српских академика који је Српска академија наука и уметности објавила 2022. године. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложене и две фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 17. јануара до 9. фебруара 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.