Павле Поповић (1868–1939–2018)

(Београд, 4. април 1868 – Београд, 4. јун 1939)

Био је један од најзначајнијих историчара српске књижевности, аутор бројних студија и монографија о значајним књижевним темама и писцима и универзитетски професор. Био је уредник Српског књижевног гласника, оснивач Друштва за српски језик и књижевност, оснивач часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, председник Српске књижевне задруге, ректор Београдског универзитета. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 20. јануара 1909, а њен редовни члан 16. фебруара 1920. године. Умро је у Београду 1939. године.

 

Тихомир Ђорђевић (1868–1944–2018)

(Београд, 19. фебруар 1868 – Београд, 28. мај 1944)

Био је етнолог, фолклориста, историчар и професор Универзитета у Београду. Био је први који је у пракси примењивао најновија искуства европске и светске фолклористичке науке. Проучавао је народни живот и обичаје српскога народа, али су значајна и његова проучавања народнога живота, обичаја и стваралаштва других народа. Одржао је многа предавања у свету (Лондон, Париз) о Србији, Србима, српској историји и фолклору. Посебно место у његовом раду представља обимна расправа о српским народним играма. Дописни члан Академије постао је 19. фебруара 1921, а њен редовни члан 16. фебруара 1937. године. Умро је у Београду 1944. године.

 

Михаило Петровић Алас (1868–1943–2018)

(Београд, 24. април 1868 – Београд, 8. јун 1943)

Био је математичар, оснивач српске математичке школе, професор математике Универзитета у Београду, проналазач, рибарски предузетник, светски путник и путописац. На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, физичке науке 1893. године, а у јуну 1894. године одбранио је докторску дисертацију из области диференцијалних једначина. Дописни члан Академије постао је 5. фебруара 1897. године, а редовни 4. фебруара 1899. године. Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт, Варшава, Краков) и научних друштава. Умро је у свом дому на Косанчићевом венцу 1943. године.

 

Милан Кујунџић (1842–1893–2018)

(Београд, 16/28.2.1842 – Београд, 14/26.11.1893)

Био је песник, филозоф, политичар, професор Велике школе (Београд), министар просвете и посланик у Риму. Члан Српског ученог друштва постао је 8. јануара 1867. године. Редовни члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) постао је 5. априла 1887. године. Умро је у Београду 1893. године.

 

Аћим Медовић (1815–1893–2018)

(Подвиздов, 8.5.1815 – Београд, 11/23.5.1893)

Био је лекар и писац, пореклом из Пољске. Студирао је медицину у Бечу, а у Србији је остварио импресивну каријеру. Био је секретар Санитетског одељења у Министарству унутрашњих дела, физикус Округа пожаревачког, професор Велике школе, предавач на Богословији. Aутор je првих уџбеника из судске медицине, а објављивао је и чланке из ветеринарске медицине и етнологије. Члан Друштва српске словесности постао је 1847, Српског ученог друштва 1864, а почасни члан Српске краљевске академије 1892. године. Био је један од иницијатора и оснивача Српског лекарског друштва и његов први председник. Умро је у Београду 1893. године.