Драгомир Виторовић
(Београд, 17. септембар 1926 ‒ Београд, 23. јул 2015)
Био је српски хемичар, универзитетски професор и академик. Његов научноистраживачки рад био је усмерен у више праваца, али се највише бавио органском геохемијом и хемијом нафте, угљева и битуминозних шкриљаца. Своје радове публиковао је у међународним и домаћим научним часописима. Аутор је низа прилога и поглавља у научним монографијама. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1991. године. Био је вишеструко награђиван за свој рад и научни допринос. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији радови Драгомира Виторовића. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 29. априла до 15. маја 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Јосиф Маринковић
(Врањево, Банат, 11. октобар 1851 ‒ Београд, 13. мај 1931)
Био је српски композитор, диригент, хоровођа Београдског певачког друштва као и Академског певачког друштва Обилић и музички педагог. Студирајући у Прагу и Бечу усавршио своје музичко образовање и био активни учесник у развоју музичког живота у Србији. У Маринковићевом стваралачком опусу најзначајније место припада соло песмама које је компоновао на стихове наших песника романтичара или по мотивима народних песама. Сматра се утемељивачем овог жанра у српској музици. Био је члан Српског ученог друштва од 1884. године и члан Српске краљевске академије од 1907. године. Из збирки Музиколошког института САНУ и Библиотеке САНУ изложена су најзначајнија дела композитора Јосифа Маринковића као и монографије и чланци о њему. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 8. до 24. априла 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Милан Бартош
(Београд, 10. новембар 1901 ‒ Београд, 11. март 1974)
Био је српски правник, универзитетски професор и академик. Био је професор и декан Правног факултета у Београду, професор Хашке академије за међународно право и стални предавач на семинару ОУН за међународно право у Женеви. Као експерт из области међународног јавног права објавио је преко двеста научних чланака и других радова. Био је први директор Института за међународну политику и привреду. Дописни члан Академије постао je 1958, а њен редовни члан 1961. године. У Академији је вршио функцију секретара, а затим и потпредседника САНУ. Професор Бартош био је дописни члан Словеначке академије наука и уметности и Македонске академије наука и уметности. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији радови академика Милана Бартоша. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 18. марта до 3. априла 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Милисав Лутовац
(Дапсић код Берана, 7. март 1901 ‒ Београд 10. август 1988)
Био је српски географ, универзитетски професор и академик. У својим научним радовима академик Лутовац се бавио темама из друштвене географије у ширем смислу. Његова научна истраживања односила су се на области антропогеографије, економске географије, регионалне географије и географије градских насеља. Био је најистакнутији економски географ и пионир у овој научној области. Значајне научне резултате постигао је из области антропогеографије као настављач Цвијићеве антропогеографске школе. Запажени су и његови научни резултати у области регионалне географије. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао je 1961, а њен редовни члан 1974. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији радови академика Милисава Лутовца. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 25. фебруара до 13. марта 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Милан Ракић
(Београд, 13. октобар 1926 ‒ Свети Стефан 10. јул 2003)
Био је српски књижевник, песник, дипломата и академик. Школовао се у Паризу у који је отишао под утицајем француских песника симболиста и као велики поштовалац француске културе. Када се вратио из Париза у Београд, постао је дипломата за српску, а касније и југословенску владу. Своје прве песме објавио је у Српском књижевном гласнику 1902. године, а потом су уследиле три збирке песама – 1903, 1912. и 1924. године. Дописник Српске краљевске академије постао je 1922, а њен прави члан 1934. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су збирке поезије академика Милана Ракића. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба трајала је од 4. до 20. фебруара 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.