Јован Ердељановић

(Панчево, 30. октобар 1874 ‒ Београд, 12. фебруар 1944)

Био је етнолог, универзитетски професор и дугогодишњи уредник Српског етнографског зборника. Научну каријеру је започео врло рано као студент и асистент свог великог професора Јована Цвијића. У свом научном раду Ердељановић је примењивао интердисциплинарност за коју се веома залагао. Поред етнологије бавио се и социологијом, како емпиријском, тако и теоријском, а својим студентима држао је и предавања из физичке антропологије. Три основна домена Ердељановићевих проучавања била су балканска племена, етничка историја Јужних Словена и развој етнологије и њене теорије. Дописник Српске краљевске академије (Академије философских наука) постао је 1922, а њен прави члан 1933. године. Секретар Академије философских наука био је у два наврата ‒ од 1935. до 1937. и од 1941. до 1942. године. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена његова најзначајнија дела ‒ монографије и радови објављени у Српском етнографском зборнику, Гласнику Етнографског музеја у Београду и Српском књижевном гласнику као и радови о њему. Биће изложена и његова приступна беседа Старина и значај племенских предања у Срба штампана у Летопису Матице српске 1934. године, а затим у трећем тому Приступних беседа српских академика који је Српска академија наука и уметности објавила 2022. године. Из збирке фототеке Библиотеке биће изложене и две фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 17. јануара до 9. фебруара 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.