Стеван Карамата
(Земун, 26. септембар 1926 ‒ Земун, 25. јул 2015)
Био је геолог, универзитетски професор и академик. Највише се бавио петрологијом, геохемијом и минералогијом као и везом ових геолошких дисциплина са регионалном геодинамиком и процесима образовања рудних лежишта. Својим богатим истраживачким радом издвојио се као један од најзначајнијих и најцитиранијих српских петролога друге половине 20. и прве деценије 21. века. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1970, а њен редовни члан 1985. године. За свој научни рад и допринос добио је многобројне награде и признања. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су радови академика Карамате као и радови о њему. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 23. септембра до 9. октобра 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Никола Кока Јанковић
(Крагујевац, 13. децембар 1926 ‒ Београд, 25. април 2017)
Био је вајар, универзитетски професор и академик. Академију за ликовне уметности завршио је у Београду 1950. године, а две године касније, код професора Сретена Стојановића, завршио је и постдипломске студије. Своје прво излагање имао је на Петој изложби Удружења ликовних уметника Србије 1947. године. Имао је више самосталних и групних изложби. Никола Јанковић радио је, пре свега, у бронзи, а у свом опусу обухватио је све области скулптуре – портрет, ситну пластику, споменичку скулптуру, плакете и медаље. Био је члан УЛУС-а, групе Самостални, Београдске групе и уметничког удружења Лада. Поред уметничке остварио је и веома успешну педагошку каријеру. За редовног професора Факултета ликовних уметности у Београду изабран је 1978. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1997, а њен редовни члан 2006. године. За свој уметнички рад добио је многобројне награде и признања. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су каталози изложби као и монографије и радови о академику Николи Јанковићу. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 2. до 18. септембра 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Светозар Милетић
(Мошорин, 22. фебруар 1826 ‒ Вршац, 4. фебруар 1901)
Био је доктор права, адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. Као најбољег ђака и изузетно талентованог младића, његово школовање помагали су богати, племенити и угледни Срби тог доба. Још током студија у Пожуну прикључио се раду српске ђачке дружине која је деловала под утицајем свесловенских идеја. У Бечу је 1854. године докторирао, а адвокатски испит је положио две године касније у Новом Саду где се наредних десет година са успехом бавио адвокатуром. За градоначелника Новог Сада изабран је 1861. године. Покренуо је најзначајнији и најутицајнији дневни лист код Срба у Аустроугарској – Заставу. Био је, са прекидима, дугогодишњи уредник овог листа и аутор великог броја текстова. Кореспондентни члан Друштва српске словесности постао је 1862, дописни члан Српског ученог друштва 1864, а почасни члан Српске краљевске академије 1892. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији списи Светозара Милетића као и монографије и радови о њему. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 12. до 28. августа 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Новак Радонић
(Мол, 13. март 1826 ‒ Сремска Каменица, 11. јул 1890)
Био је српски сликар и писац. Припадао је водећим сликарима српске епохе романтизма. Академију је завршио у Бечу, након чега се вратио у Нови Сад, а 1858. године боравио је у Италији. Годину дана путовао је и обилазио Италију и тај период се сматра једним од најзначајнијих за његов стваралачки рад. Писао је хумористичне и социјално ангажоване текстове који су излазили у Даници, Комарцу, Српском дневнику, Напретку, Матици, Змају, Јавору, Српском соколу као и другим часописима и листовима тога времена. Од 1864. године био је редовни члан Матице српске, а дописни члан Српског ученог друштва постао је 1878. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су два тома Молских мудровања Новака Радонића штампана 1878. и 1879. године, каталози изложби, монографије и радови о њему.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 1. до 17. јула 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Лаза Лазаревић
(Шабац, 1. мај 1851 ‒ Београд, 29. децембар 1890)
Био је српски књижевник и лекар. Био је посвећен медицини и лекарској професији, пратио је научне радове у области медицине, а и сам оставио свој научни допринос написавши неколико радова које је објавио за свог кратког живота. Већи број његових радова односио се на нервне болести, па се за њега може рећи и да је први српски неуролог. У књижевности био је представник српског реализма. Био је редовни члан Српског ученог друштва од 1883. и дописни члан Српске краљевске академије од 1888. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су дела Лазе Лазаревића као и књиге о њему. Међу изложеним књигама су: прва збирка његових приповедака, његова сабрана дела, примерци са ауторовим посветама Милану Ракићу и Љубомиру Ковачевићу као и преводи Лазаревићевих приповедака на друге језике. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 10. до 26. јуна 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.