Жан Касу

(Деусто код Билбаоа, 9. јул 1897 – Париз, 15. јануар 1986)

Био је француски књижевник, ликовни критичар и историчар уметности. Био је главни кустос Националног музеја модерне уметности у Паризу и професор по позиву у Практичној школи за високе студије. Инострани члан Српске академије наука и уметности постао је 4. новембра 1965. године. Жан Касу је био и председник Друштва пријатељства Француска – Југославија. Умро је у Паризу 1986. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 17. августа до 9. септембра 2022. године.

Радован Самарџић

(Сарајево, 22. октобар 1922 – Београд, 1. фебруар 1994)

Био је српски историчар, професор на Филозофском факултету у Београду (шеф Катедре за Општу историју новог века), а од 1978. до 1989. године директор Балканолошког института САНУ. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1974. године, а од 15. децембра 1983. године постао је њен редовни члан. Заменик секретара Одељења историјских наука био је од 1979. до 1985, а секретар Одељења од 1985. до 1989. године. Добио је Октобарску награду Београда 1962, Седмојулску награду Србије 1974. и Вукову награду 1990. године. Умро је у Београду 1994. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 22. јуна до 15. јула 2022. године.

Сима М. Лозанић

(Београд, 8. март 1847 – Београд, 7. јул 1935)

Био је српски хемичар, универзитетски професор, ректор Велике школе и Универзитета, министар народне привреде и министар иностраних дела. Постао је члан Српског ученог друштва 1873. године. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1888, а прави члан 1890. године. Био је председник Српске краљевске академије у два наврата: од 1899. до 1900. и од 1903. до 1906. године. Био је председник и доживотни почасни председник Хемијског друштва Краљевине Југославије. Умро је у Београду.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 25. маја до 17. јуна 2022. године.

Васко Попа

(Гребенац, 29. јун 1922 – Београд, 5. јануар 1991)

Био је песник и преводилац. Своју прву збирку поезије Кора, која се сматра почетком српске послератне модерне поезије, објавио је 1953. године. Био je генерални секретар Друштва за културну сарадњу Југославије и Француске, а потом је радио и као уредник у издавачкој кући „Нолит“ у Београду. Један је од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског и румунског језика. За дописног члана Академије изабран је 1972. године. За свој књижевни рад награђиван је бројним наградама. Умро је у Београду.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 4. до 20. маја 2022. године.

Петар Н. Мартиновић

(Подгорица, 11. јул 1897 – Београд, 26. јануар 1984)

Био је биолог. Бавио се експерименталном хистологијом и ембриологијом, првенствено трансплантацијом и експлантацијом ткива и органа сисара. Aктивно је учествовао на многобројним научним конгресима и конференцијама. За дописног члана Академије изабран је 1958, а за редовног 1961. године. Умро је у Београду.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 6. до 27. априла 2022. године.