Ђорђе Натошевић

(Сланкамен, 19. јул 1821 – Горњи Карловац, 11. јул 1887)

Био је лекар и професор. Школовао се у Сремским Карловцима, Сегедину, Будимпешти, Прешову и Бечу. Студирао је медицину, али се врло кратко бавио лекарским позивом и већ 1853. постаје наставник и директор Гимназије у Новом Саду. Године 1857. постао је школски саветник и надзорник српских школа, а од 1871. вршио је дужност главног референта српских школа у Карловачкој митрополији све до своје смрти 1887. године. Био је председник Матице српске. Кореспондентни члан Друштва српске словесности постао је 1862, а редовни члан Српског ученог друштва 1869. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 29. септембра до 15. октобра 2021. године.

Хенрик Сјенкјевич

(Вола Окшејска, 5. мај 1846 – Вевеј, 15. новембар 1916)

Био је пољски књижевник. Школовао се у Варшави, а након завршених студија је пуно путовао по Европи, Америци и Африци. Роман Quo vadis? донео му је светску славу и постао најпревођеније дело са пољског језика. Нобелову награду за књижевност добио је 1905. године. Био је један од најомиљенијих писаца у Пољској. Члан Српске академије наука и уметности постао је 3. фебруара 1906. године. Умро је у Швајцарској 1916. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 8. до 24. септембра 2021. године.

Вукић М. Мићовић

(Баре Краљске, 1. јануар 1896 – Београд, 19. јануар 1981)

Био је хемичар, професор Природно-математичког факултета у Београду, управник Хемијског института. За изузетну научну, наставничку и свестрану друштвену активност, за животно дело, Мићовићу је додељена Седмојулска награда Србије (1965), а одликован је Орденом рада са црвеном заставом (1964) и Орденом заслуга за народ са златном звездом (1979). Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 30. јануара 1958. године, а њен редовни члан 20. децембра 1961.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 18. августа до 3. септембра 2021. године.

Роман Осипович Јакобсон

(Москва, 10. октобар 1896 – Кембриџ, Масачусетс, 18. јул 1982)

Био је лингвиста, теоретичар књижевности и културе светског гласа. Родио се и школовао у Москви, докторирао је у Прагу, а каријеру универзитетског предавача започео је 1934. године на Масариковом универзитету у Брну. Био је професор на Колумбијском универзитету, на Харварду и Масачусетском институту за технологију у Сједињеним Америчким Државама. Био је члан многих учених друштава и девет академија наука. Члан Српске академије наука и уметности постао је 14. јуна 1955. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 30. јуна до 16. јула 2021. године.

Добрица Ћосић

(Велика Дренова, 29. децембар 1921 – Београд, 18. мај 2014)

Био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и први председник Савезне Републике Југославије. Од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени“, „Деобе“, „Време смрти" (тетралогија), „Време зла“ ("Грешник“, „Отпадник“, „Верник“), „Време власти“, али и многе друге. Дописни члан САНУ постао је 1970, а њен редовни члан 1976. године. Добитник је многобројних најзначајнијих признања и награда за изузетне заслуге у књижевности. Умро је у Београду 18. маја 2014. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ одржаће се од 2. до 25. јуна 2021. године.)