Јован Хаџић (1799–1869–2019)

(Сомбор, 8/19. септембар 1799 – Нови Сад, 4. мај 1869)

Био је доктор правних наука, књижевник, политичар, један од оснивача и први председник Матице српске, дописни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Хаџићев књижевни и научни рад је обиман. Осим правом, бавио се и поезијом, превођењем, историјом и филологијом.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 20. новембра до 6. децембра)

Јован Томић (1869–1932–2019)

(Нова Варош, 9. мај 1869 – Београд, 22. јул 1932)

Био је српски историчар. Претежно се бавио истраживањима српске историје под Османским царством. Био је секретар Академије друштвених наука СКА од 22. фебруара 1908. до 22. фебруара 1913. и од 6. марта 1928. до 7. марта 1931. године. Као управник Народне библиотеке у Београду радио је од 1903. до 1927. године. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 30. јануара 1903. године, а редовни 3. фебруара 1906. године. Умро је у Београду 22. јула 1932. године.

Изложба траје од 30. октобра до 15. новембра 2019. године.

Петар Колендић (1882–1969–2019)

(Дубровник, 17. септембар 1882 – Београд, 14. април 1969)

Био је историчар књижевности. Студије славистике завршио је у Бечу, где је и докторирао. Бавио се различитим темама из историје дубровачке књижевности и дубровачке културне историје. Био је универзитетски професор југословенске књижевности у Скопљу, а касније и у Београду. Дописни члан Академије постао је 15. фебруара 1931, а редовни 2. марта 1946. године. Награду за животно дело добио је 7. јула 1960. године. Умро је у Београду 14. априла 1969. године.

Изложба траје од 9. до 25. октобра 2019. године.

Јорјо Тадић (1899–1969–2019)

(Стариград, на Хвару, 5. јун 1899 – Београд, 4. октобар 1969)

Био је српски историчар. Бавио се средњовековном историјом Дубровника и разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између 16. и 18. века. Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. Од 16. фебруара 1940. године постаје дописни, а од 17. децембра 1959. године редовни члан Академије. Умро је у Београду 4. октобра 1969. године.

Изложба траје 9. до 25. октобра 2019. године.

Владан Ђорђевић (1844–1930–2019)

(Београд, 21. новембар 1844 – Баден, 31. август 1930)

Био је доктор медицине, начелник санитета, министар просвете и народне привреде, посланик у Атини и Цариграду, председник Министарства иностраних дела. Студије медицине завршио је у Бечу где је специјализирао и хирургију. Један је од оснивача Српског лекарског друштва и покретач часописа Српски архив за целокупно лекарство. Био је члан Српског ученог друштва од 6. јануара 1869, дописни члан Академије од 23. јануара 1888. и њен редовни члан од 15. новембра 1892. године. Умро је у Бадену 1930. године.

Изложба траје од 8. до 31. маја 2019. године.

Александар Дероко (1894–1988-2019)

(Београд, 4. септембар 1894 – Београд, 30. новембар 1988)

Био је инжењер архитектуре, професор Архитектонског факултета, Филозофског факултета (историја архитектуре) и писац. У архитектури су га инспирисали ранохришћански, византијски и српски средњовековни споменици. Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни. Дописни члан Академије постао је 14. јуна 1955, а редовни 20. децембра 1961. године. Умро је у Београду 30. новембра 1988. године.

Изложба траје од 27. марта до 26. априла 2019. године.