Леополд Ранке (1795–1886–2020)

(Wiehe/Вије, 21. децембар 1795 – Берлин, 23. мај 1886)

Био је немачки историчар и професор Берлинског универзитета. Ранке се сматра утемељивачем научне историографије и традиционалне немачке историјске школе. Српском историјом бавио се током целог живота о чему сведоче и његова дела. Књигу Српска револуција објавио је 1829. године у Хамбургу, и касније још два допуњена издања ̶ у Берлину 1844. друго издање и, пред крај живота, 1879. треће издање, скоро двоструко обимније од претходних, под насловом Србија и Турска у деветнаестом веку. Постао је дописни члан Друштва српске словесности 1849. године, а за дописног члана Српског ученог друштва наименован је 1864. године. Умро је у Берлину 1886. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 12. фебруара до 6. марта 2020. године.)

Глигорије Возаровић (1790–1848–2019)

(Лежимир, 1. август 1790 – Београд, 10. јануар 1848)

Био је књиговезац, књижар и издавач. Kњижарски занат изучавао је у Бечу, а након повратка у Србију, у Београду отвара прву књижарску радњу. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији и целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига. Издавао је алманах Голубица са цветом књижества србског. Почасни члан Друштва српске словесности постао је 10. фебруара 1845. године. Умро је у Београду 1848. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 15. јануара до 7. фебруара 2020. године.)