Леополд Ранке (1795–1886–2020)

(Wiehe/Вије, 21. децембар 1795 – Берлин, 23. мај 1886)

Био је немачки историчар и професор Берлинског универзитета. Ранке се сматра утемељивачем научне историографије и традиционалне немачке историјске школе. Српском историјом бавио се током целог живота о чему сведоче и његова дела. Књигу Српска револуција објавио је 1829. године у Хамбургу, и касније још два допуњена издања ̶ у Берлину 1844. друго издање и, пред крај живота, 1879. треће издање, скоро двоструко обимније од претходних, под насловом Србија и Турска у деветнаестом веку. Постао је дописни члан Друштва српске словесности 1849. године, а за дописног члана Српског ученог друштва наименован је 1864. године. Умро је у Берлину 1886. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 12. фебруара до 6. марта 2020. године.)

Глигорије Возаровић (1790–1848–2019)

(Лежимир, 1. август 1790 – Београд, 10. јануар 1848)

Био је књиговезац, књижар и издавач. Kњижарски занат изучавао је у Бечу, а након повратка у Србију, у Београду отвара прву књижарску радњу. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији и целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига. Издавао је алманах Голубица са цветом књижества србског. Почасни члан Друштва српске словесности постао је 10. фебруара 1845. године. Умро је у Београду 1848. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 15. јануара до 7. фебруара 2020. године.)

Свети Сава (1175–1236–2019)

(световно име Растко; рођен око 1175. године у Расу, умро 1236. у Трнову, Бугарско царство)

Био је трећи и најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах и архимандрит Студенице. Први је архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, законодавац, књижевник и ходочасник. Свети Сава је једна од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност утицала је на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 11. до 27. децембра)

Јован Хаџић (1799–1869–2019)

(Сомбор, 8/19. септембар 1799 – Нови Сад, 4. мај 1869)

Био је доктор правних наука, књижевник, политичар, један од оснивача и први председник Матице српске, дописни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Хаџићев књижевни и научни рад је обиман. Осим правом, бавио се и поезијом, превођењем, историјом и филологијом.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 20. новембра до 6. децембра)

Јован Томић (1869–1932–2019)

(Нова Варош, 9. мај 1869 – Београд, 22. јул 1932)

Био је српски историчар. Претежно се бавио истраживањима српске историје под Османским царством. Био је секретар Академије друштвених наука СКА од 22. фебруара 1908. до 22. фебруара 1913. и од 6. марта 1928. до 7. марта 1931. године. Као управник Народне библиотеке у Београду радио је од 1903. до 1927. године. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 30. јануара 1903. године, а редовни 3. фебруара 1906. године. Умро је у Београду 22. јула 1932. године.

Изложба траје од 30. октобра до 15. новембра 2019. године.