Никола Кока Јанковић

(Крагујевац, 13. децембар 1926 ‒ Београд, 25. април 2017)

Био је вајар, универзитетски професор и академик. Академију за ликовне уметности завршио је у Београду 1950. године, а две године касније, код професора Сретена Стојановића, завршио је и постдипломске студије. Своје прво излагање имао је на Петој изложби Удружења ликовних уметника Србије 1947. године. Имао је више самосталних и групних изложби. Никола Јанковић радио је, пре свега, у бронзи, а у свом опусу обухватио је све области скулптуре – портрет, ситну пластику, споменичку скулптуру, плакете и медаље. Био је члан УЛУС-а, групе Самостални, Београдске групе и уметничког удружења Лада. Поред уметничке остварио је и веома успешну педагошку каријеру. За редовног професора Факултета ликовних уметности у Београду изабран је 1978. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1997, а њен редовни члан 2006. године. За свој уметнички рад добио је многобројне награде и признања. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су каталози изложби као и монографије и радови о академику Николи Јанковићу. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 2. до 18. септембра 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Светозар Милетић

(Мошорин, 22. фебруар 1826 ‒ Вршац, 4. фебруар 1901)

Био је доктор права, адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. Као најбољег ђака и изузетно талентованог младића, његово школовање помагали су богати, племенити и угледни Срби тог доба. Још током студија у Пожуну прикључио се раду српске ђачке дружине која је деловала под утицајем свесловенских идеја. У Бечу је 1854. године докторирао, а адвокатски испит је положио две године касније у Новом Саду где се наредних десет година са успехом бавио адвокатуром. За градоначелника Новог Сада изабран је 1861. године. Покренуо је најзначајнији и најутицајнији дневни лист код Срба у Аустроугарској – Заставу. Био је, са прекидима, дугогодишњи уредник овог листа и аутор великог броја текстова. Кореспондентни члан Друштва српске словесности постао је 1862, дописни члан Српског ученог друштва 1864, а почасни члан Српске краљевске академије 1892. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији списи Светозара Милетића као и монографије и радови о њему. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 12. до 28. августа 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Новак Радонић

(Мол, 13. март 1826 ‒ Сремска Каменица, 11. јул 1890)

Био је српски сликар и писац. Припадао је водећим сликарима српске епохе романтизма. Академију је завршио у Бечу, након чега се вратио у Нови Сад, а 1858. године боравио је у Италији. Годину дана путовао је и обилазио Италију и тај период се сматра једним од најзначајнијих за његов стваралачки рад. Писао је хумористичне и социјално ангажоване текстове који су излазили у Даници, Комарцу, Српском дневнику, Напретку, Матици, Змају, Јавору, Српском соколу као и другим часописима и листовима тога времена. Од 1864. године био је редовни члан Матице српске, а дописни члан Српског ученог друштва постао је 1878. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су два тома Молских мудровања Новака Радонића штампана 1878. и 1879. године, каталози изложби, монографије и радови о њему.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 1. до 17. јула 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Лаза Лазаревић

(Шабац, 1. мај 1851 ‒ Београд, 29. децембар 1890)

Био је српски књижевник и лекар. Био је посвећен медицини и лекарској професији, пратио је научне радове у области медицине, а и сам оставио свој научни допринос написавши неколико радова које је објавио за свог кратког живота. Већи број његових радова односио се на нервне болести, па се за њега може рећи и да је први српски неуролог. У књижевности био је представник српског реализма. Био је редовни члан Српског ученог друштва од 1883. и дописни члан Српске краљевске академије од 1888. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су дела Лазе Лазаревића као и књиге о њему. Међу изложеним књигама су: прва збирка његових приповедака, његова сабрана дела, примерци са ауторовим посветама Милану Ракићу и Љубомиру Ковачевићу као и преводи Лазаревићевих приповедака на друге језике. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 10. до 26. јуна 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Љубомир П. Ненадовић

(Бранковина, 14. септембар 1826 ‒ Ваљево, 2. фебруар 1895)

Био је српски књижевник, дипломата и политичар. Радио је као професор Прве београдске гимназије, службеник у Министарству иностраних дела, секретар Српског посланства у Цариграду и начелник Министарства просвете. За редовног члана Друштва српске словесности изабран је 1848, за редовног члана Српског ученог друштва 1864, а за правог члана Српске краљевске академије 1887. године. Председник Друштва српске словесности био је од 29. марта до. 19. децембра 1860. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су дела Љубомира Ненадовића која припадају збирци старих и ретких књига. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.

Аутор изложбе је Сања Петровић.

Камерна изложба траје од 20. маја до 5. јуна 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.