Павел Јозеф Шафарик

(поводом 225 година од рођења)

Павел Јозеф Шафарик (Кобељарево, 13. мај 1795 - Праг, 26. Јун 1861) био је историчар, етнограф, археолог, филолог и лингвиста словачког порекла. У Новом Саду био је професор и директор Српске велике православне гимназије, а у Прагу библиотекар Чешког музеја. Као један оснивача славистике био је пријатељ српског језика и писац прве историје српског језика и један од најзначајнијих српских библиографа свих времена. Кореспондентни члан Друштва српске словесности постао је 1842. године. Умро је у Прагу 1861. године.

Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 21. октобра до 6. новембра 2020. године.

Иво Андрић

Сто година од објављивања првих књига

Пре сто година (1918, 1920) Иво Андрић је објавио књиге лирских записа Ex Ponto и Немири, као и приповетку Пут Алије Ђерђелезa (у посебном издању). Поводом тог датума у каталогу Библиотеке САНУ постављена је пригодна изложба.

Изложба траје од 1. до 16. октобра 2020. године.

Зоран Константиновић (1920–2007–2020)

(Београд, 5. јун 1920 – Београд, 27. мај 2007)

Био је филолог, историчар књижевности, професор Универзитета у Инсбруку. Његов научни рад обухвата три главне области: теорију књижевне компаратистике, методологију науке о књижевности и поетику немачког и европског експресионизма. За нашу науку посебан значај имају радови који се односе на везе српске и немачке књижевности и културе. У Српску академију наука и уметности изабран је најпре у својству члана ван радног састава 1988. године. Дописни члан постао је 1. марта 1991, а редовни 27. октобра 1994. године. Умро је у Београду 2007. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 11. марта до 3. априла 2020. године.)

Леополд Ранке (1795–1886–2020)

(Wiehe/Вије, 21. децембар 1795 – Берлин, 23. мај 1886)

Био је немачки историчар и професор Берлинског универзитета. Ранке се сматра утемељивачем научне историографије и традиционалне немачке историјске школе. Српском историјом бавио се током целог живота о чему сведоче и његова дела. Књигу Српска револуција објавио је 1829. године у Хамбургу, и касније још два допуњена издања ̶ у Берлину 1844. друго издање и, пред крај живота, 1879. треће издање, скоро двоструко обимније од претходних, под насловом Србија и Турска у деветнаестом веку. Постао је дописни члан Друштва српске словесности 1849. године, а за дописног члана Српског ученог друштва наименован је 1864. године. Умро је у Берлину 1886. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 12. фебруара до 6. марта 2020. године.)

Глигорије Возаровић (1790–1848–2019)

(Лежимир, 1. август 1790 – Београд, 10. јануар 1848)

Био је књиговезац, књижар и издавач. Kњижарски занат изучавао је у Бечу, а након повратка у Србију, у Београду отвара прву књижарску радњу. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији и целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига. Издавао је алманах Голубица са цветом књижества србског. Почасни члан Друштва српске словесности постао је 10. фебруара 1845. године. Умро је у Београду 1848. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 15. јануара до 7. фебруара 2020. године.)