Иво Андрић

Сто година од објављивања првих књига

Пре сто година (1918, 1920) Иво Андрић је објавио књиге лирских записа Ex Ponto и Немири, као и приповетку Пут Алије Ђерђелезa (у посебном издању). Поводом тог датума у каталогу Библиотеке САНУ постављена је пригодна изложба.

Изложба траје од 1. до 16. октобра 2020. године.

Зоран Константиновић (1920–2007–2020)

(Београд, 5. јун 1920 – Београд, 27. мај 2007)

Био је филолог, историчар књижевности, професор Универзитета у Инсбруку. Његов научни рад обухвата три главне области: теорију књижевне компаратистике, методологију науке о књижевности и поетику немачког и европског експресионизма. За нашу науку посебан значај имају радови који се односе на везе српске и немачке књижевности и културе. У Српску академију наука и уметности изабран је најпре у својству члана ван радног састава 1988. године. Дописни члан постао је 1. марта 1991, а редовни 27. октобра 1994. године. Умро је у Београду 2007. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 11. марта до 3. априла 2020. године.)

Леополд Ранке (1795–1886–2020)

(Wiehe/Вије, 21. децембар 1795 – Берлин, 23. мај 1886)

Био је немачки историчар и професор Берлинског универзитета. Ранке се сматра утемељивачем научне историографије и традиционалне немачке историјске школе. Српском историјом бавио се током целог живота о чему сведоче и његова дела. Књигу Српска револуција објавио је 1829. године у Хамбургу, и касније још два допуњена издања ̶ у Берлину 1844. друго издање и, пред крај живота, 1879. треће издање, скоро двоструко обимније од претходних, под насловом Србија и Турска у деветнаестом веку. Постао је дописни члан Друштва српске словесности 1849. године, а за дописног члана Српског ученог друштва наименован је 1864. године. Умро је у Берлину 1886. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 12. фебруара до 6. марта 2020. године.)

Глигорије Возаровић (1790–1848–2019)

(Лежимир, 1. август 1790 – Београд, 10. јануар 1848)

Био је књиговезац, књижар и издавач. Kњижарски занат изучавао је у Бечу, а након повратка у Србију, у Београду отвара прву књижарску радњу. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији и целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига. Издавао је алманах Голубица са цветом књижества србског. Почасни члан Друштва српске словесности постао је 10. фебруара 1845. године. Умро је у Београду 1848. године.

(Камерна изложба у Библиотеци САНУ траје од 15. јануара до 7. фебруара 2020. године.)