Милан Кујунџић (1842–1893–2018)

(Београд, 16/28.2.1842 – Београд, 14/26.11.1893)

Био је песник, филозоф, политичар, професор Велике школе (Београд), министар просвете и посланик у Риму. Члан Српског ученог друштва постао је 8. јануара 1867. године. Редовни члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) постао је 5. априла 1887. године. Умро је у Београду 1893. године.

 

Аћим Медовић (1815–1893–2018)

(Подвиздов, 8.5.1815 – Београд, 11/23.5.1893)

Био је лекар и писац, пореклом из Пољске. Студирао је медицину у Бечу, а у Србији је остварио импресивну каријеру. Био је секретар Санитетског одељења у Министарству унутрашњих дела, физикус Округа пожаревачког, професор Велике школе, предавач на Богословији. Aутор je првих уџбеника из судске медицине, а објављивао је и чланке из ветеринарске медицине и етнологије. Члан Друштва српске словесности постао је 1847, Српског ученог друштва 1864, а почасни члан Српске краљевске академије 1892. године. Био је један од иницијатора и оснивача Српског лекарског друштва и његов први председник. Умро је у Београду 1893. године.

 

Алекса Шантић (1868–1924–2018)

(Мостар, 27.5.1868 – Мостар, 2.2.1924)

Био је српски књижевник. Један је од највећих српских песника с краја 19. века. Након школовања у Трсту и Љубљани за трговца, вратио се у Мостар где се брзо укључио у културни живот родног града. Од 1887. године био је сарадник листова Голуб, Босанска вила, Нова Зета, Јавор и Отаџбина, а исте године је објавио и прву збирку песама. Био је изабран за првог потпредседника мостарског пододбора Просвете, а 1896. године, када је покренут лист Зора, постао је један од њених првих уредника. Поред љубавне поезије, неизбрисив траг у српској књижевности оставила је и његова родољубива поезија инспирисана дубоким патриотизмом и бунтом. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1914. године. Умро је у Мостару 1924. године.

 

Милутин Гарашанин (1843–1898–2018)

(Београд, 10/22.2.1843 – Париз, 21.2/5.3.1898)

Био је политичар, официр, председник Владе Краљевине Србије, министар унутрашњих дела, министар иностраних дела и посланик у Бечу и Паризу. Био је изузетно цењен као публициста и говорник. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 28. децембра 1892. године. Године 1894. послат је у Париз као српски изасланик где је остао све до смрти.

 

Димитрије Тирол (1793–1857–2018)

Чаково, 31.5.1793 – Темишвар, 18.3.1857

Био је писац, преводилац, лингвиста и издавач. Управљао је српским школама у Темишвару и био је инспектор Државне штампарије у Београду. За правог члана Друштва српске словесности именован је 1842. године као и за члана управе са звањем казначеја.  Димитрије Тирол поклонио je првих 14, а затим још 75 књига Библиотеци Друштва српске словесности које представљају прву збирку данашње Библиотеке САНУ. Умро је у Темишвару 18. марта 1857. године.

Изложба је трајала од 26. марта до 27. априла 2018. године.