Друштво српске словесности
(1841-1845)

1841.
	28.09.	Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори Лицеја поднели су министру просвете пројекат Устава, Устројенија и печата Србске наука Академиjе. Овај предлог настао је из практичних потреба новоотвореног Лицеја (1838) у коме су наставници радили без утврђеног књижевног језика и правописа а Караџићеве ортографске реформе биле су забрањене у Србији од 1832.
	10.10.	У Совету је прихваћено све што је предложено, само је препоручено да се одустане од назива Србска наука академија и да се назове Дружство Србске Словесности.
	14.11.	Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) и Устројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. У Уставу су јасно дефинисани задаци Друштва: „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика“.

1842.
	27.05.	Кнез Михаило је својим указом именовао прве редовне чланове. Били су то: Димитрије Исаиловић, врховни надзиратељ школа, Стефан Марковић, члан Совета, подполковник и каваљер, Јован Стејић главни секретар Совета, Димитрије Тирол, прави члан Одеског обштетства историје и древности; Сима Милутиновић, србски списатељ и стихотворац, Јован Стерија Поповић, професор природног права, Атанасије Николић, професор математике и Исидор Стојановић, професор всемирне историје.
	31.05.	Одржана је прва седница на којој су изабрани: Атанасије Николић за секретара , Димитрије Исаиловић за потпредседника и Димитрије Тирол за казначеја. Председник Друштва по положају је био министар просвете.
	08.06.	У општинском школском здању одржана је торжествена скупштина. На свечаности је Кнез прихватио покровитељство над Друштвом, предао председнику Устав и члановима дипломе.
	11.06.	На првој изборној седници изабрано је још 8 редовних, 20 кореспондентних и 11 почасних чланова. Међу изабранима били су Вук Караџић, Јан Колар, Јован Хаџић, Људевит Гај, Павле Јосиф Шафарик, Јернеј Копитар, Његош, Платон Атанацковић, Јанко Драшковић, Сава Текелија, Лазар Арсенијевић Баталака и др.
	14.06.	На првом званичном заседању Друштво је одлучило да се посвети испитивању српског језика у лексичком и граматичком погледу, како би се скупила грађа за речник и граматику књижевног језика. Други основни задатак био је стварање стручне терминологије оних наука које се предају на Лицеју.
	04.07.	Усвојена је азбука од 35 слова као ортографија Друштва. Димитрије Исаиловић је прихватио да изради правила ортографије.
	11.07.	Атанасије Николић предлаже да се установи Народна библиотека.
	11.07.	После осам седница Друштво је престало са радом августа месеца. Кнез Михаило напушта Србију а на власт долази Алaксандар Карађорђевић.

1844.
	25.03.	Донет је Српски грађански законик чији је творац Јован Хаџић.
	10.05.	Министарство просвете издаје налог окружним начелствима да организују прикупљање „древности“ за Народни музеј.
	10.07.	Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) и Устројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. У Уставу су јасно дефинисани задаци Друштва: „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика“.
	18.07.	Кнез је одобрио молбу и препоручио да Друштво „поверена му дела уредно отправља“.
	01.08. и 08.08.	На првим двема седницама одлучено је да се настави рад на терминологији. Резултате те делатности изложио је Стерија у првој књизи Гласника. (Називословне речи израђене Дружтвом србске словесности; Разлози о називословним речима (Гл. ДСС 1 (1847) 1-16).
	25.09.	По нацрту Јована Стерије Поповића донет је закон о управљању Лицејем (Устројеније јавног училишног наставленија).

1845.
	21.02.	Милован Спасић подноси извештај о сређивању Књижнице попечитељства просвете (која је тада бројала 1421 дело).
	20., 21., 27.05.	Учешћем у седницама Вук Караџић се залаже против нормативне делатности Друштва и оно одустаје од намере да прописује норме и прекида рад на терминологији (Уп.: Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме Платону Атанацковићу…Беч, 1845).
	19.08.	Донета је одлука о покретању Гласника у коме би се штампали резултати научних истраживања чланова.
	19.08.	Објављено је дело архимандрита Гаврила Поповића: Разговори за образовање срца и душе.