Апијанова Историја Рима, Венеција, 1477.
/БСАНУ, R8 1/

Фонд старе и ретке књиге

Збирку старе и ретке књиге у Библиотеци САНУ чини око 3.500 наслова старих и ретких књига и периодике.

Најзначајнију и најбројнију групу у Збирци представљају Старе српске књиге. То су књиге штампане до 1867. године. Има их око 1.300 наслова. Најстарије српске штампане књиге (србуље) чувају се у Архиву САНУ. Једина србуља у Библиотеци је Пентикостар штампан у Мркшиној цркви 1566. године. Посебну вредност ове групе чине две реткости: Регуламент Марије Терезије Србима у Војној крајини из 1771. године штампан у Бечу црквеном ћирилицом и књижица стихова грофа Беладиновића Превозвишеному господину ђенералу М. и кавалеру Неранчићу на брегу Адријатике штампана око 1788. године.

У групи Сербика налазе се књиге наших аутора на страним језицима и страних аутора о нама. Међу њима истакнуто место заузимају путописи странаца, настали приликом њихових путовања кроз наше крајеве. Један од најстаријих је Viaggi dellIllustrisimo e Eccellentissimo Sign. Marchese Ghiron Francesco Villa in Dalmatia e Levante аутора Ђованија Батисте Ростања из 1668. године.

Групу Старе стране књиге чини преко 200 наслова. Оквирно, то су књиге издате пре 1800. године или и после, али штампане на ручно израђеном папиру. Највредније су две инкунабуле: Апијанова Историја Рима из 1477. и Луканова Фарсалија из 1498. године, обе штампане у Венецији.

Осим монографија, у Збирку старе и ретке књиге улази и стара и ретка периодика (новине, часописи, алманаси, календари). Од старе периодике издвајамо први српски часопис Славеносербски магазин из 1768. године и најстарији српски и јужнословенски књижевни часопис који излази од 1824. године до данас – Летопис Матице српске.

Ретка књига има близу 400 наслова и чине је књиге и периодика издати у малом броју примерака, публикације изузетно уметнички опремљене, оне са посветама и белешкама познатих личности, илегална и ратна издања и др. Једна од таквих је и Африка Растка Петровића из 1930. године са оригиналним цртежима аутора, као и Слобода или Глас виле американске (Сан Франциско, 1869), која представља прву српску књигу објављену на америчком континенту. Од ретке периодике поменућемо Крфски забавник из 1917–1918. године.

Изузетно место у Збирци заузима Библиотека Вука Стефановића Караџића са 49 наслова његових личних примерака књига, од којих су неки посебно вредни због обиља Вукових бележака и записа.