Историјска збирка
Историјска збирка је садржајем најразноврснија и обимом највећа. Има 15180 сигнатура. Садржи грађу од средњег века до наших дана, коју чине средњовековне повеље у оригиналу или препису, документи, преписке, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми итд, било да се налазе као самосталне, засебне јединице или у оквиру већих целина – преписки и заоставштина, од којих неке имају и до 15.000 докумената. Ту су заоставштине владарских породица (Обреновића, Карађорђевића, грофа деспота Ђорђа Бранковића) и наших истакнутих научних, политичких и књижевних радника: Ј. Ристића, В. Караџића, И. Андрића, А. Белића, М. Миланковића, Ј. Цвијића, Ј. Мишковића, С. С. Мокрањца, Н. Пашића, А. Деспића, Б. Ћопића, В. Чубриловића, В. Новака, Д. Медаковића, Д. Богдановића, Д. Каназира, Ж. Павловића, И. Руварца, И. Гарашанина, Ј. Продановића, Ј. Томића, Ј. Шлезингера, К. Станковића, М. Ристића, М. Ракића, М. Ибровца, П. Милосављевића, С. Цвијановића, С. Димитријевића, С. М. Сарајлије, С. Куленовића, С. Станојевића, С. Книћанина, Ф. Каница и многих других.
Документи су писани на српском (има их писаних и црквенословенском варијантом), на латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, мађарском, турском, грчком и другим језицима.
Збирка има именско-предметну картотеку, картотеку Вукове заоставштине, девет инвентарских књига и инвентаре и спискове (пописе) обрађених заоставштина. Из збирке су публиковане поједине преписке, записи, успомене, мемоари, дневници, биографије, мањи радови и друго.