„Aктуелности у дијабетесу 2025”: предавања проф. др Милене Митровић и проф. др Радивоја Коцића
У оквиру циклуса „Aктуелности у дијабетесу 2025”, у уторак, 14 октобра, у Свечаној сали САНУ одржана су два предавања. Прво, под називом „Дијабетесна болест бубрега: могућности модулације”, одржала је проф. др Милена Митровић, а друго – „Срце у дијабетесу: могућности протекције” – проф. др Радивој Коцић.
Како се наводи у апстракту предавања проф. Милене Митровић, дијабетесна болест бубрега једна је од најчешћих и најтежих хроничних компликација шећерне болести, која се јавља код 20 до 40 одсто оболелих, најчешће после петнаест до двадесет година трајања болести. Она је један од водећих узрока терминалне бубрежне слабости, па скоро половина пацијената који започињу хемодијализу у основи има ову компликацију. Поред тога, дијабетесна болест бубрега значајно повећава ризик од кардиоваскуларних обољења, због чега многи пацијенти умиру у ранијим стадијумима болести бубрега.
„На развој ове компликације утичу бројни фактори, међу којима су најважнији хипергликемија, повишен крвни притисак, трајање шећерне болести, гојазност и наследна предиспозиција. У дијагностици се данас разликују два фенотипска облика – албуминурични и неалбуминурични, при чему је овај други све чешћи код особа са дијабетесом типа 2.
Савремене препоруке наглашавају значај добре регулације шећерне болести и оптималне контроле крвног притиска, као и примену савремених лекова са ренопротективним ефектом, који могу успорити прогресију болести и одложити потребу за дијализом” – наводи се у сажетку предавања.
Друго предавање под називом „Срце у дијабетесу: могућности протекције” одржао је проф. др Радивој Коцић.
Према речима проф. др Коцића, дијабетес значајно убрзава настанак кардиоваскуларних компликација, често у ранијем животном добу. Посебно је забрињавајућа чињеница да је у последње три деценије смртност од кардиоваскуларних догађаја код жена са дијабетесом порасла за 23 одсто, за разлику од пада од 27 посто код жена без дијабетеса.
„Хронична срчана инсуфицијенција (ХСИ) у дијабетесу представља честу и озбиљну компликацију, са комплексном патофизиологијом коју чине дисфункција бета2-адренергичког и ренин-ангиотензин-алдостерон система, липотоксичност, оксидативни стрес, хронична инфламација и инсулинска резистенција. Дијабетесна кардиомиопатија је специфични ентитет, карактерише се структурним оштећењем миокарда независно од коронарне болести.