„Aктуелности у дијабетесу 2025”: предавања проф. др Теодоре Бељић Живковић и проф. др Милице Пешић
У уторак, 21. октобара, у 18 сати, у Свечаној сали САНУ, у оквиру циклуса „Aктуелности у дијабетесу 2025”, проф. др Теодора Бељић Живковић одржаће предавање „Нефармаколошки приступ лечењу дијабетеса” ,а проф. др Милица Пешић предавање под називом „МАСЛД и кардиоваскуларни ризик у дијабетесу”
Проф. др Теодоре Бељић Живковић наводи да је индивидуализована медицинска нутритивна терапија основа лечења шећерне болести. Доказано је да поправља гликемијску контролу, инсулинску сензитивност и да смањује компликације везане за дијабетес, независно од гојазности. Током предавања она ће говорити о типовима дијета које се преподучују код особа са дијабетесом, као и о физичкој активности, која је , уз медицинску нутритивну терапију, основна мера за спречавање и лечење шећерне болести.
„Oсобе са дијабетесом треба да имају150 минута недељно умерене до изразите аеробне активности, распоређених у три неконсекутивна дана, уз две-три сесије вежби са отпором. Редовним вежбањем спречава се појава дијабетеса и повећање у тежини, смањује артеријски притисак и ниво липида у крви. Препоруке би требало уклопити у физиолошке (смањен физички капацитет, замор при мањен физичком напору), психолошке (депресија, смањен осећај вредности) и терапијске (корекције терапије) баријере. Аеробно вежбање повећава капиларну циркулацију и оксидацију глукозе у мишићима. Такође, повећава активацију протеина који учествују у инсулинској сигнализацији, што повећава инсулинску сензитивност ткива, чак и 72 часа после активности. Анаеробним вежбама се повећава снага мишића, због повећавања ГЛУТ-4 транспортера, који омогућавају боље искоришћавање глукозе у мишићима. Вежбање захтева интеграцију функције срца, мишића и крвних судова, па свака неприлагођена активност може повећати морталитет. Стога мора постојати прецизан рецепт за физичку активност, који зависи од тога да ли се жели постићи бољи телесни састав, поправка кардиоваскуларних фактора ризика или опоравак након кардиоваскуларног догађаја.”
Друго предавање под називом „МАСЛД и кардиоваскуларни ризик у дијабетесу” одржаће проф. др Милица Пешић.
„Метаболичком дисфункцијом изазвана стеатоза јетре (МАСЛД), раније позната као неалкохолна масна болест јетре (НАФЛД), представља најчешће хронично обољење јетре, с посебно високом преваленцијом међу особама са гојазношћу и дијабетесом типа 2 (Т2ДМ). МАСЛД није изоловано хепатично обољење, већ системски поремећај који је тесно повезан са повећаним кардиоваскуларним ризиком. Особе са МАСЛД и Т2ДМ имају значајно већу вероватноћу развоја атеросклеротске болести, срчане инсуфицијенције, атријалне фибрилације и укупне кардиоваскуларне смртности. Патофизиолошки механизми који повезују МАСЛД и кардиоваскуларне болести укључују инсулинску резистенцију, системску инфламацију, дислипидемију, оксидативни стрес и ендотелну дисфункцију. Бројне фармаколошке опције, укључујући метформин, пиоглитазон, ГЛП-1 рецептор агонисте и СГЛТ2 инхибиторе, циљају заједничке патофизиолошке механизме, чиме не само да побољшавају метаболички профил и стање јетре, већ и смањују кардиоваскуларни ризик. Баријатријска хирургија се такође намеће као високоефикасан приступ у одабраним случајевима. Интеграција МАСЛД у процену и управљање кардиометаболичким ризиком код особа са Т2ДМ, постаје кључна за стратегију превенције компликација и редукције морталитета”, наводи се у апстракту предавања проф. др Пешић.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.