Беседа академика Зорана Кнежевића, председника САНУ

Поштовани чланови Српске академије наука и уметности, уважени гости,

Имам изузетну част и привилегију да вас најсрдачније поздравим у име Српске академије наука и уметности, њеног Председништва и у своје лично име и пожелим вам добродошлицу на свечаност којом обележавамо Дан Академије.

…

На јучерашњи дан далеке 1841. године, дакле пре сада већ читаве 182 године, указом кнеза Михаила Обреновића основано је Друштво српске словесности, претеча и источница наше данашње Српске академије наука и уметности. Тај дан, 7. новембар по јулијанском, односно 19. новембар по грегоријанском календару, Академија обележава и прославља као свој празник, Дан Академије, што ево, по традицији, чинимо и овом приликом.

Ја данас нећу да говорим о историји академије, о свим оним великим личностима међу нашим претходницима које су стварале Академију, учествовале у њеном раду и развоју  и служиле јој на част; о томе је говорено небројено пута и мање, више је добро познато. Радије бих покушао да одговорим на питање које се повремено јавља у јавности, понекад и у малициозном контексту оспоравања смисла и права Академије на само њено постојање, или бар нескривеног настојања да се Академији у простору јавне речи наметне нека врста патернализма. Покушаћу, дакле, да дам једно, нужно редуковано и поједностављено, виђење улоге Академије у савременом друштву и један могући одговор на питање које се неретко поставља, а то је да ли су националне академије заправо анахроне институције !?

Српска академија наука и уметности, као уосталом и већина институција ове врсте, може се одредити као дом највиших стремљења и специфичног друштвеног положаја, при чему ми себе видимо у двострукој улози – радној и почасној. Ако се академија ограничи само на своју репрезентативну, почасну улогу, и ако се анахроним сматра такав начин одавања почасти људима који су остварили значајне научне и уметничке резултате и дали важне доприносе својој средини, свом народу или, зашто не, целокупној људској заједници, онда су и академије ваљда анахроне институције. Ако, међутим, академије у одговарајућем друштвеном окружењу постану центри у којима се сусрећу и преламају актуелни стваралачки и интелектуални потенцијали и токови, ако делују као стварне „највише научне и уметничке институције“ у свом окружењу, онда не само да то нису анахроне институције, већ оне представљају природни саставни део савремене академске заједнице и сваког цивилизованог друштва. Наравно, академије морају да прате збивања у науци и уметности, појаву нових научних дисциплина и уметничких праваца, да се тим променама, са мером опреза, па и пожељне конзервативности, постепено али континуирано прилагођавају, како би успешно одговориле изазовима времена.

Мислим да могу са пуно основа да устврдим да у Српској академији наука и уметности и међу њеним члановима постоји јасна и пуна свест о свим изазовима и тешкоћама са којима се наша држава и народ, али и цело човечанство, суочавају у овим изузетно турбулентним временима у којима смо сведоци убрзаног  растакања до сада постојећег система међународних односа, а да  се при том не наслућују чак ни обриси неког новог система који би надоместио овај нестајући.  САНУ и њени чланови настоје да кроз своје активности препознају и разумеју те трендове и изазове и да понуде научно засноване одговоре на низ отворених питања са којима се сви суочавамо: од опште људских проблема климатских промена, загађења и еколошке перспективе наше планете, сиромаштва и неједнакости у развоју, положаја и улоге малих држава у светском поретку, до низа проблема који посебно погађају наш народ и нашу средину, као што су питање Косова и Метохије, положај нашег народа у суседним државама, очување духовног и материјалног наслеђа нашег народа, питања старења наше популације и демографске будућности Србије, здравља и лечења нашег становништва, енергетске безбедности и изазова које собом носи вештачка интелигенција, стварања здраве средине у којој ће одрастати наши потомци, итд.

Већ и само летимична анализа активности САНУ у протеклом периоду показује да су управо те кључне теме доминирале у нашим активностима и да је одржан низ веома значајних и успешних научних скупова, расправа, трибина и предавања на којима су ова и друга кључна питања разматрана и давани предлози за њихово разрешавање или макар за покушаје померања неких од њих са мртве тачке. Без претензија да тврдимо да смо на све њих успели да пронађемо праве одговоре, мислим да се ипак ради о значајним активностима.

На успех или неуспех Академије у креирању друштвене свести, на њен мањи или већи уплив на друштвене токове, научни и уметнички углед, она у највећој мери сама утиче, својим радом и активностима које спроводи, вредностима које промовише и стандардима које примењује. Већ сам у више наврата истицао да су у том смислу у претходном периоду учињени значајни позитивни помаци и да је САНУ постала узорна, добро организована и функционална установа у жижи културног, научног, уметничког и, уопште, интелектуалног живота у српској средини. У том окружењу је и њен ауторитет неупитан, уважава се оно што Академија чини и шта има да каже; изван њега нешто мање, а има и оних, срећом релативно малобројних, појединаца који њен рад критикују и оспоравају.

Постоји, наравно, и један посебан аспект друштвене улоге Академије који се, како сведоче иницијативе које долазе из међународних академијских асоцијација, односи на све институције овог типа у Европи и свету – а то је, да ли су и у којој мери доносиоци одлука спремни да саслушају добронамерне и научно утемељене оцене и савете својих врхунских научника, формиране, између осталог и кроз националне академије, али онда и одговорности академија за савете које дају. Односе Академије са државом треба упорно и пажљиво неговати и одржавати, пре свега путем отвореног и искреног дијалога, односно преко непосредне сарадње у пословима у којима компетенције Академије могу да буду од користи држави и друштву. Наравно, уз уважавање различитости друштвених оквира у којима делујемо и са примесом политичке уздржаности која проистиче из природе саме Академије, односно потребе да она буде независна и у служби пре свега општег, а не било којег партикуларног интереса.

Оно што са извесношћу могу да потврдим, то је да САНУ остаје национална академија, дубоко укорењена у наш народ и друштво и да је спремна да пружи сваку могућу научну и стручну помоћ у тражењу одговора на поменута, као и сва  друга значајна питања.

…

Дозволите ми да се у наставку овог свечарског обраћања осврнем и на неке теме везане за актуелни тренутак и најважније текуће активности наше Академије. Како је од преузимања дужности новог руководства Академије прошло  довољно времена да се дају бар неке оцене везане за рад Академије у протеклом периоду, дозволите ми да изнесем једно лично, можда помало и претенциозно, запажање које се односи на утисак који, надам се, делим са вама, да је остварен успешан трансфер управљачке функције и да се у раду Академије препознаје јасна непрекинута нит која се надовезује на претходни период. Све планиране активности се остварују, Академија нормално послује, нема већих проблема, кашњења или одлагања бројних догађања у нашој кући,  и то, рекао бих, сведочи о најмање две ствари – да је Академија добро организована у оперативном смислу и да наше службе добро обављају своје задатке. У том су периоду остварени и неки значајни успеси, од којих би овом приликом издвојио награде добијене на 66. међународном београдском сајму књига, када је издавачка продукција САНУ овенчана Наградом за издавачки подухват године за монументално тротомно издање „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности“, уредничким, слободан сам да кажем, подвигом академика Живорада Чековића, као и Дипломом УЛУПУДС-а за допринос историји уметности за 2023. годину за Трећи том Речника ликовних уметности и архитектуре,  уређивачког тима на челу са академиком Миланом Лојаницом. Академија наставља да буде веома присутна и у научном окружењу, путем учешћа наших чланова у бројним радним телима министарстава, саветима и управним одборима фондова, универзитета, факултета и института, у реализацији научних пројеката, међународној сарадњи,  да истакнем и податак да је више наших чланова високо позиционирано на престижној Станфордској и другим листама најцитиранијих научника у свету. Изванредно добро организоване и посећене изложбе и концерти у нашим Галеријама, омажи истакнутим уметницима и ствараоцима и бројни други уметнички садржаји и догађања, део су оних активности Академије које јој без икакве сумње обезбеђују статус центра културних збивања највишег ранга у нашој средини.

Премда су по свом изворном одређењу националне академије првенствено окренуте срединама из којих потичу, ипак већина њих, па тако и наша САНУ, не запоставља међусобне контакте и сарадњу, било да то чине из формалних, практичних разлога, како би омогућиле или поспешиле сарадњу научних и уметничких заједница у својим земљама са одговарајућим партнерима у другим земљама, или у циљу успешнијег и свеобухватнијег афирмисања и промоције властитих научних и уметничких потенцијала и достигнућа, као и академских институција у ширем смислу у свету. Српска академија наука и уметности је и у ранијем периоду била у том погледу активна и присутна у свим  важним академијским асоцијацијама, а одржавала је и бројне билатералне контакте и сарадње са већим бројем академија у региону, Европи и свету, па то наставља да чини и сада.

Није, наравно, ни мало случајно што је ново руководство Српске академије наука и уметности прву посету уопште у свом мандату учинило управо Академији наука и умјетности Републике Српске, чиме је настављена раније успостављена добра пракса редовних сусрета двају руководстава. Чланови руководства САНУ боравили су у радној посети Црногорској академији наука и умјетности у Подгорици, наши су представници присуствовали свечаној академији поводом Дана Аустријске академије наука у Бечу, учествовали на састанку академија и универзитета у оквиру Берлинског процеса у Тирани, на скупу академија подунавског региона у Љубљани, на скуповима и састанцима организованим од стране међународних асоцијација посвећених разним темама везаним за светске токове развоја и афирмације науке итд. Очекују нас посете делегација Словенске академије знаности ин умјетности, председника Аустријске академије, поверено нам је да у Београду организујемо наредну конференцију академија подунавског региона. Ова жива међународна активност резултовала је договорима о конкретним облицима сарадње формализованим у оквиру потписаних споразума између академија, при чему су усаглашени начини и правци даљег развоја научне и уметничке сарадње и реализације заједничких пројеката, скупова, изложби, концерата и слично.

Дозволите ми да се на крају кратко осврнем и на предстојеће изборе за нове редовне и дописне чланове Српске академије наука и уметности. Они ће бити одржани наредне године, док је ова година била посвећена припремама избора и даљем унапређењу Статутом дефинисаних изборних правила и процедура.  Мислим да се за те наше процедуре и критеријуме сада већ са приличном сигурношћу може рећи да су и довољно јасни и транспарентни, добро познати и бар у основи  у једном дужем временском периоду углавном исти, при чему се заснивају на начелу пријема оних који то својим научним или уметничким стваралаштвом, али и другим квалитетима, несумњиво заслужују.

Подаци о бројном стању чланства Академије кажу да нас је данас мање него што нас је било у предвечерје претходних избора, да Академија постаје све старија, да се критично смањио број чланова у више одељења, да имамо  несразмерно мали број жена у нашем чланству, па постаје јасно да на предстојећим изборима треба имати довољно и мудрости и свести како бисмо ову нашу дугорочно гледано неповољну ситуацију и тренд бар почели да поправљамо. Не смемо, међутим, да заборавимо да је сваки облик позитивне дискриминације при избору нових чланова у супротности са самом суштином академије и да неприкосновени критеријум за избор у њено чланство мора да буде само и једино научни, односно уметнички допринос кандидата.

Поштовани чланови САНУ,  цењени гости, 182 године су за нама, надамо се да их је још више пред нама, али би у овом тренутку можда и сасвим довољно било рећи да желимо да, остајући искрено привржени светлим традицијама Српске академије наука и уметности, у миру и спокоју дочекамо следећу.

Хвала!