Биомаркери у уролошкој онкологији
У петак, 29. октобра, у 10 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржан научни скуп под „Биомаркери у уролошкој онкологији”.
Како се наводи у најави скупа, уролошка онкологија представља значајан део опште уролошке праксе. Истраживања последњих неколико година дала су значајан допринос разумевању механизама настанка, прогресије и лечења најчешћих уролошких тумора, као што су карцином простате, мокраћне бешике, бубрежног паренхима и тестиса. Поред значајног напретка у лечењу ових тумора, где је данас доминантан индивидуализовани приступ, веома значајну улогу има и напредак у примени различитих категорија биомаркера у дијагностици и праћењу ових тумора. Поред клиничког контекста примене биомаркера, и откривање нових молекуларних биомаркера води бољем разумевању процеса канцерогенезе.
У будућности се највише очекује од туморских биомаркера који ће омогућити диференцијацију малигних од бенигних лезија. Кључно је да присуство туморских биомаркера у минималним концентрацијама у крви/урину може бити знак постојања малигног процеса, и ако он још није клинички потврђен. Нажалост, овакви маркери су веома ретки, па се највећи значај туморских маркера огледа у њиховом континуираном праћењу у процени ефекта хемиотерапије или откривању активног резидуалног тумора, односно рецидива.
Тренутно се велики број туморских биомаркера испитује у циљу потенцијалне примене у сфери скрининга, постављања дијагнозе, процене прогнозе, праћења ефикасности примењене терапије, као и предвиђања терапијског одговора. Без обзира на чињеницу да велики број туморских маркера има малу специфичност и сензитивност, сматра се да њихово континуирано одређивање у телесним течностима и ткиву, у комбинацији са осталим клиничким и биохемијским параметрима, може значајно допринети дијагностици, процени терапијског ефекта и прогнози болесника у области онкологије.