Фото: Ј.Шарић

Циклус предавања „Геохазард у Србији у 21. веку”

С каквим се изазовима суочавамо када говоримо о сеизмичности на простору Србије, које су процене ризика од несташице воде, учесталих суша и клизишта у нашој земљи, какве последице доносе загађење тла и климатске промене – нека су питања на која ће покушати да одговоре наши врхунски научници из области геохазарда, у оквиру циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21. веку: Знање је најбољи бедем против стихије“.

Током отварања овог програма, у уторак, 10. априла, окупљенима су се обратили академик Владимир С. Костић, председник САНУ, и дописни члан САНУ Владица Цветковић, председавајући циклуса. Прво предавање под називом „Сеизмички хазард у Србији: карте, ограничења и изазови” одржала је проф. Славица Радовановић.

– Циклус од седам предавања о геохазарду тиче се геонаука и обухвата најважније геолошке хазарде с којима се наш простор суочава у овом веку. Неки су нам, нажалост, познати, попут земљотреса и клизишта, неки тек куцају на врата, као што су проблеми с недостатком квалитетне воде или све чешћа озбиљна загађења земљишта, док неке геоопасности доживљавамо мање узнемирујућима зато што су, привидно, далеко од нас – објаснио је дописни члан Владица Цветковић, председавајући циклуса предавања „Геохазард у Србији у 21.веку: Знање је најбољи бедем против стихије“. Подсетио је и да као научници знамо много тога о геохазардима, али као друштво веома мало, недовољно за „миран сан”.

Током априла нас очекује и предавање о теми „Процена ризика од несташице воде у Србији”, о чему ће говорити проф. Зоран Стевановић, док ће у мају проф. Славиша Трајковић изнети чињенице о „Просторно-временским карактеристикама суша у Србији”, а проф. Биљана Аболмасов о „Клизиштима у Србији”. У јуну ће академик Видојко Јовић одржати предавање о загађењу земљишта, проф. Дејан Прелевић ће се осврнути на тему о вулканском хазарду на Балканском полуострву, док ће дописни члан САНУ Слободан Марковић излагати о климатским променама из геоперспективе.