Циклусно предавање „Катарина Ивановић ‒ прва српска сликарка”
У оквиру циклуса „Српске уметнице 19. и 20. века (Доба утемељења)”, у среду, 4. марта, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, др Снежана Мишић одржаће прво предавање под називом „Катарина Ивановић ‒ прва српска сликарка”.
Катарина Ивановић (Весприм, 1811. ‒ Стони Београд, 1882) је у колективну националну свест уведена као прва српска сликарка и прва жена члан Српског ученог друштва. Одабиром сликарске професије која је сматрана мушким занимањем, супротставила се оваквим схватањима и изборила за своје место у патријархалном свету, у време када је жена уметница била реткост у европским културним круговима 19. века. Порекло из угледне и добростојеће српске породице и мађарска средина, као и круг пријатеља и познаника које је стекла у Пешти и Бечу, преко којих се упознала са српским националним идејама, битно су утицали на њено формирање. Жеља да своју уметност стави у директну службу уобличавања националног идентитета, и то на начин на који се према важећим друштвеним нормама није очекивало од жене, довела ју је у Београд тек ослобођен од Турака, док највиши чин њеног родољубља представља завештање слика српској нацији.
Циклус предавања „Српске уметнице 19. и 20. века (Доба утемељења)”, има за циљ да додатно расветли лик и дело српских уметница 19. и 20. века, од којих неке имају истакнуто место у научној историографији, док неке тек чекају на научну и стручну валоризацију свог опуса. Иако историјскоуметничка дисциплина већ деценијама истражује ликовно стваралаштво угледних уметница, чини се да то још увек није довољно када се узме у обзир њихова улога и место у српској и југословенској уметности и култури од средине 19. до краја 20. века.
Намера је да се, са позиција актуелних методолошких полазишта, расветле друштвене, родне, идеолошке, класне, стилске и друге особености ликовних дела изабраних уметница и повежу са културом и друштвом времена у коме су настала. Са идејом да се, са историјске дистанце, критички сагледа њихов ликовни опус и тиме поспеши укључивање проучених уметница у канон српске историје уметности, циклус предавања требало би да додатно подстакне научна истраживања о женама уметницама. Поред научних резултата, намера је и да се шира јавност упозна са иконографским, стилским, тематским и другим особеностима стваралаштва жена уметница у нашој средини.