![]() | ДРАГУТИН АНАСТАСИЈЕВИЋ |
др класичне филологије; Филозофски и Богословски факултет у Београду, професор универзитета
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 2. 3. 1946.
САНУ: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. 3. 1946.
Рођен је 1877. године у Крагујевцу, где се школовао до одласка у Београд и студија класичне филологије на Великој школи (1896‒1900). У Минхену је изучавао византологију код једног од најзначајнијих византолога Карла Крумбахера. Докторирао је 1905.
Годину дана касније изабран је за доцента, а потом за ванредног професора (1919) на Филозофском факултету у Београду. Oсновао je Катедру и семинар за византологију и увео курсеве из византијске историје. Та је Катедра једна од три најстарије на свету – после Минхена и Париза. Предавао је средњовековни грчки књижевни језик и новогрчки народни говор, историју византијске књижевности и историју Византије.
Од 1920. године, након оснивања Православног богословског факултета у Београду, радио је на овом факултету као редовни професор грчког језика и византијске културе (до 1941). На Филозофском факултету остао је управник Семинара за византологију до 1931. године.
Био је почасни доктор Атинског универзитета и члан Југословенске академије знаности и умјетности.
Истраживао је српско-византијске односе, личности које су их повезивале, Хиландар и Свету Гору, чије је ризнице проучавао у више наврата. Предводио је археолошка ископавања задужбине Стефана Немање у Куршумлији.
За Народну енциклопедију СХС написао је око 200 појмова из византијске историје и културе, што је касније сабрано у књизи „Византија и Византинци”.
Преминуо је 1950. године у Београду.
Биографија, библиографија: Нг Е 1 (M. J. Dinić). – EJ 1 (G. Ostrogorski). – LPJ 1 (M. M. Nikolić). – Зборник Православног богословског факултета 1 (1950) 7–14. – Lj. JAZU 46 (1934) 74–76 (F. Šišić). – ЕСИ 260–261 (С. Ћирковић). – ЗРВИ 65 : 6 (1960) 243–256 (Љ. Никић) = Богословље 24 : 1–2 (1980) 11–22.
Некролог: Гл. САН 2 (1950) 348–349 (Н. Радојчић) ; 381–382 (Г. Острогорски). – УВ 3 : 32–33 (25. IX 1950) 5 (Г. Острогорски). – Byz. 22 (1952) 532–537 (G. Ostrogorskij)
Фотографија: САНУ – Ф 187, 187/1–2