 | ТАТОМИР АНЂЕЛИЋ |
Рођен је 29. октобра 1903. године у месту Бечањ. Основну школу завршио је у Мрчајевцима. Први светски рат прекинуо у гимназијском школовању, па је виши течајни испит положио 1922. у Чачку.
Од 1922. до 1927. студирао је математику, физику и астрономију на Универзитету у Хајделбергу. Докторску тезу под називом „Диференцијалне једначине кретања нехолономних система у инкомпресибилној течности” одбранио је 1946. године.
Од завршетка студија 1928. до 1945. године, био је професор математике у средњој школи. Највећим делом је предавао у Другој мушкој реалној гимназији. Две године по одбрани доктората, почео је да ради на Катедри за механику и астрономију Природно-математичког факултета, прошавши кроз сва наставна звања – за доцента је изабран 1948, ванредног професора 1951, а за редовног 1957. године.
Био је декан Природно-математичког факултета (1958-1962), као и шеф Катедре за механике. Од самог оснивања Математичког института САНУ (1946) био је његов сарадник – један је од првих седам сталних сарадника ове институције, а од 1969. па до одласка у пензију 1978. године обављао је дужност директора Института.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 17. децембра 1959, а за редовног члана 21. марта 1974. године.
Први је у бившој Југославији у наставу увео, до тада потпуно непознати, тензорски рачун. Својом докторском тезом поставио је темеље београдске школе нехоломне механике. Бавио се и популаризацијом науке (посебно, истраживања свемира), као и историјом и филозофијом науке.
Из његове богате библиографије издваја се монографија „Увод у астродинамику”, осам уџбеника, међу којима су „Теорија вектора”, „Основи механике непрекидних средина”, „Матрице”, „Елементарна геометрија” и „Тензорски рачун”, као и превод књиге „Диференцијалне геометрије Ајзенхарта”.
Добитник је многобројних награда и признања, међу којима су: Седмојулска награда (1975), Вукова награда (1980), Медаља „Никола Коперник“ (АН СССР) (1977), Орден рада са црвеном звездом (1965), Орден заслуга за народ са златном звездом (1971), Орден Републике са златним венцем (1978) и др.
Преминуо је 7. августа 1993. године у Београду.