 | АНТОН БИЛИМОВИЋ |
Рођен је 20. јула (8. јула по јулијанском календару) 1879. године у Житомиру (Украјина). Основну школу завршио је у месту Владимир на Кљазми (данашња Русија). Студирао је прво на Николајевској инжењерској академији у Санкт Петерсбургу, а касније је прешао на Физичко-математички факултет у Кијеву, где је дипломирао, а потом и магистрирао са темом „Једначине кретања конзервативних система и њихова примена“. Усавршавао се у Паризу и Гетингену (1905−1907). Године 1907. одбранио је докторску тезу „Контактно кретање чврстих тела, први део: кретање са једним степеном слободе“ на Универзитету у Одеси.
Од 1903. градио је своју универзитетску каријеру у тадашњој Русији – био је асистент на Катедри за Механику у Кијеву, од 1907. доцент, а 1915. изабран је у звање редовног професора Новоросијског универзитета у Одеси, где је био и ректор у два мандата.
Након тога, 1920, прелази у Србију, где је изабран прво за ванредног, а 1926. године за редовног професора Филозофског факултета, за област рационална механика и примењена математика.
За дописног члана (дописника) Српске краљевске академије изабран је 18. фебруара 1926, а за редовног члана (правог члана) 17. фебруара 1936. године. Од 22. марта 1948. године био је редовни члан Одељења природно-математичких наука САН, а од 20. априла 1949. године редовни члан Одељења техничких наука САН.
Био је први управник Математичког института САН (1946), као и оснивач Југословенског друштва за механику.
Главна област његовог научног интересовања била је примена теорије диференцијалних система у класничној механици. Од почетка свог научног рада бавио се теоријом нехолономних динамичких система где је постигао значајне резултате. Велики научни допринос остварио је у области кинематике крутог тела, посебно оној која се односи на двоструко релативно кретање у класичној механици (кретање са једним посредним покретним координатним системом). Бавио се и проблемом n тела небеске механике, кретањем материјалног система који мало одступа од крутог тела, питањем секуларног померања полова.
Аутор је великог броја уџбеника из рационалне механике, а у сарадњи са професором Татомиром Анђелићем написао је низ средњошколских уџбеника из геометрије. Такође, превео је Еуклидове Елементе са старогрчког језика. Један је од утемељивача модерне механике и примењене математике у Србији.
Преминуо је 17. септембра 1970. године у Београду.