 | ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ |
Начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије (1968−1974); професор универзитета: Филозофски факултет, редовни професор (од 1980)
САНУ: Одељење језика и књижевности: дописни члан од 16. 11. 1978; редовни од 12. 12. 1985; заменик секретара Одељења језика и књижевности од 8. 12. 1981.
Одбори: Хиландарски одбор; Одбор за критичка издања српских писаца, секретар и председник; Одбор за историју књижевности; Сентандрејски одбор; Одбор за фототипска издања; Старословенски одбор, оснивач и председник; МОО за проучавање Косова, научни секретар; Одбор за проучавање становништва Србије; Одбор за трећи миленијум; Одбор за обележавање 200. годишњице рођења Вука Караџића.
Рођен је 1930. у Београду. Завршио је Богословију Светог Саве (1952) а потом Богословски факултет СПЦ (1956). Студирао је након тога и на Правном факултету Београдског универзитета, где је 1961. дипломирао. Докторску тезу „Јован Лествичник у византијској и средњовековној српској књижевности“ одбранио је 1965. на Филозофском факултету.
Радио је најпре као суплент у Богословији Светог Саве, потом као правник у предузећима „Југолек” и Југоелектро“. Након тога се запослио у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије, где је од 1968. до 1974. био начелник.
Од 1974. каријеру је наставио је на Филозофском факултету у Београду, као ванредни, а потом редовни професор (1980) за предмет Старословенски језик са ћирилском палеографијом.
Био је један од највећих познавалаца српске средњовековне књижевности. У научном раду значајну пажњу посветио је српској средњовековној култури и њеним византијским темељима, као и рецепцији византијске књижевности и византијске богословске мисли. Као књижевни историчар извршио је периодизацију старе српске књижевности. Проучавао је српско писано наслеђе у многим рукописним збиркама у земљи (Савина, Дечани, Пећка патријаршија, Никољац, Цетињски манастир и др.) и иностранству (Бугарска, Русија, Румунија, Грчка). Резултат ових истраживања био је већи број описа и каталога рукописа појединих збирки. Унапредио је метод научног описа рукописа и начела археографских и палеографских истраживања српске писане баштине и дефинисао правила за критичка издања старих српских писаца. Приђивао је, критички издавао и преводио старе споменике, бавио се текстологијом, лексикографијом, патрологијом, правном и црквеном историјом. Објавио је око две стотине чланака, књига и превода. Међу његовим најзначајнијим делима су Историја старе српске књижевности, Књига о Косову и Историја српског народа 1-10 (у коауторству), Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, I‒II, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI‒XVII века).
Преминуо је 1986. у Београду.
Биографија, библиографија: Год. / САНУ 86 (1980) 363−371; 92 (1986) 397−401.; Библиографија радова академика Димитрија Богдановића / Татјана Суботин-Голубовић // Археографски прилози. 18 (1996) 9−26.
Некролог: Год. / САНУ 93 (1987) 521−525 (М. Лесковац и М. Пантић); Димтрије Богдановић 1930−1986 / Ирена Грицкат // Архтеографски прилози. 8 (1986) 151−154.; Димтрије Богдановић 1930−1986 / Јованка Калић // Историјски гласник. 1−2 (1987) 258−260.; Dimitrije Bogdanović 1930−1986 / Gordana Jovanović // Slovo (Zagreb). 37 (1987) 189−191.; Dimitrije Bogdanović – in memoriam / Miroslav Pantić // Relations. 3 (1986) 7−10.; Dimitrije Bogdanović 1930−1986 / T. Subotin Golubović // Jugoslovenski istorijski časopis. 4 (1987) 248−251.; димитрије Богдановић : 11. 10. 1930−14. 6. 1986 / Нада Синдик // Библиотекар. 38, 1−3 (1986) 68-−0.
Фотографија: САНУ ‒ Ф 463