БОРИСЛАВ БОЖОВИЋ
Лекар
(Стијена Пиперска, општина Подгорица, 9. 4. 1913 − Београд, 12. 12. 1987)

Рођен је 9. априла 1913. године у  Стијени Пиперској. Основну школу и гимназију завршио је у Подгорици. Дипломирао је на Медицинском факултет у Београду 1938. године. Након завршетка студија  радио је као клинички лекар и универзитетски асистент на Трећој интерној клиници, под менторством проф. Александра Радосављевића.

Током Другог светског рата вршио је дужност генерал-мајора санитетске службе Народноослободилачке војске. Као лекар и активни борац био је на различитим функцијама међу којима су: начелник санитета  Главног штаба НОВ, шеф медицинске мисије НОВ Југославије, управник  болнице НОВ Југославије у Италији и многе друге.

Након ослобођења, 1946. године враћа се на дужност универзитетског асистента  на Трећој интерној клиници.  Изабран је 1948. године за доцента, 1954. за ванредног, а 1962. за редовног професора интерне медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Био је декан Медицинског факултета, директор Интерне Б Клинике, председник Савета  за  медицинске науке, потпредседник Српског лекарског друштва.

За дописног члана  САНУ изабран је 16. децембра  1965, а за  редовног  21. марта 1974. године. У оквиру Академије обављао је дужност секретара  Одељења медицинских наука (1981−1987).

Академик Божовић је у бројним клиничко експерименталним и епидемиолошким студијама обрађивао проблеме ендокриних дисфункција, алергије, малигних тумора и других актуелних научних проблема из области медецине. Његови радови  добили су бројна признања у домаћој и светској научној јавности.  Један је од зачетника клиничке ендокринологије на овим просторима и ендокринолошке школе на Медицинском факултету у Београду.

Идејни је творац  Института за ендокринологију и болести метаболизма.

Носилац  је „Партизанске споменице 1941”. За свој рад примио је бројна признања: Награду АВНОЈ-а (1974),  Тринаестојулску награду Црне Горе, Октобарску награду Београда (1989), Орден заслуга за народ првог реда,  Орден Републике са златним венцем и др. Добитник је повеља Медицинског факултета у Београду, Српског лекарског друштва, Златне медаље Универзитета у Грацу, захвалнице Медицинског факултета у Будимпешти и Јерусалиму и многих других.

Преминуо је  12. децембра 1987. године у Београду.

Био-библиографски подаци