 | БОРИСЛАВ БОЖОВИЋ |
Рођен је 9. априла 1913. године у Стијени Пиперској. Основну школу и гимназију завршио је у Подгорици. Дипломирао је на Медицинском факултет у Београду 1938. године. Након завршетка студија радио је као клинички лекар и универзитетски асистент на Трећој интерној клиници, под менторством проф. Александра Радосављевића.
Током Другог светског рата вршио је дужност генерал-мајора санитетске службе Народноослободилачке војске. Као лекар и активни борац био је на различитим функцијама међу којима су: начелник санитета Главног штаба НОВ, шеф медицинске мисије НОВ Југославије, управник болнице НОВ Југославије у Италији и многе друге.
Након ослобођења, 1946. године враћа се на дужност универзитетског асистента на Трећој интерној клиници. Изабран је 1948. године за доцента, 1954. за ванредног, а 1962. за редовног професора интерне медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Био је декан Медицинског факултета, директор Интерне Б Клинике, председник Савета за медицинске науке, потпредседник Српског лекарског друштва.
За дописног члана САНУ изабран је 16. децембра 1965, а за редовног 21. марта 1974. године. У оквиру Академије обављао је дужност секретара Одељења медицинских наука (1981−1987).
Академик Божовић је у бројним клиничко експерименталним и епидемиолошким студијама обрађивао проблеме ендокриних дисфункција, алергије, малигних тумора и других актуелних научних проблема из области медецине. Његови радови добили су бројна признања у домаћој и светској научној јавности. Један је од зачетника клиничке ендокринологије на овим просторима и ендокринолошке школе на Медицинском факултету у Београду.
Идејни је творац Института за ендокринологију и болести метаболизма.
Носилац је „Партизанске споменице 1941”. За свој рад примио је бројна признања: Награду АВНОЈ-а (1974), Тринаестојулску награду Црне Горе, Октобарску награду Београда (1989), Орден заслуга за народ првог реда, Орден Републике са златним венцем и др. Добитник је повеља Медицинског факултета у Београду, Српског лекарског друштва, Златне медаље Универзитета у Грацу, захвалнице Медицинског факултета у Будимпешти и Јерусалиму и многих других.
Преминуо је 12. децембра 1987. године у Београду.