 | БОГДАН БРУКНЕР |
Рођен је 13. маја 1931. године у Загребу. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је археологију. На истом факултету, 1965. године, одбранио је докторску дисертацију „Неолит у Војводини“. Радио је као кустос Војвођанског музеја у Новом Саду (1960−1968). Након оснивања Института за изучавање историје Војводине 1968. године изабран је за научног сарадника, исте године изабран је у звање доцента и почео је да предаје археологију на Филозофском факултету у Новом Саду. Редовни професор постао је 1984. године.
Током 1971. и 1972. године, као стипендиста Хумболтове фондације, боравио је у СР Немачкој, где се посветио раду на теми „Панонија и средња Европа у неолиту“. Део тих истраживања објављен је у публикацији Die illustrierte Weltgeschichte der Archäologie, у Минхену (1979). На одсеку за антропологију Универзитета у Берклију, од децембра 1979. до фебруара 1980, oдржао је низ предавања посвећених теми неолита и енеолита на балканском и средњоевропском простору. Такође, током своје каријере одржао је предавања на бројним страним универзитетима – у Њујорку, Лос Анђелесу, Берлину, Франкфурту, Келну, Минхену, Базелу, Цириху, Берну и Кракову. Провео је неколико месеци на студијском боравку у Археолошком институту у Хајделбергу. Један од плодова овог боравка је његова студија Винчанска култура у времену и простору.
Покретао и водио пројекте од општег значаја, био је руководилац систематског истраживања вишеслојног налазишта Гомолова код Хртковца. Захваљујући његовом залагању и научном искуству истраживања Гомолова су прерасла у међународни интердисциплинарни подухват. Са др Бориславом Јовановићем и др Николом Тасићем објавио је 1974. дело Праисторија Војводине. Учествовао је у изради публикације Праисторија југословенских земаља II. Објавио је преко 70 расправа, студија и чланака у домаћој и страној периодици, већим делом самостално, а у мањем броју радова као коаутор.
За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1984, а за редовног члана 1990. године. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године.
Професор Брукнер био је члан бројних домаћих и међународних археолошких друштава и организација.
Добитник је Октобарске награде Војводине (1974).
Бавио се истраживањима у области праисторијске археологије, посебно је проучавао ране земљорадничке и сточарске заједнице панонског и балканског простора. Био је врстан познавалац раног и позног неолита на подручју Балкана и средње Европе. У жижи његовог научног истраживања налазиле су се две основне праисторијске културе Подунавља −винчанска и старчевачка култура.
Преминуо је у Новом Саду 8. јануара 2006. године.