 | ДУШАН ЧАМПРАГ |
редовни члан
Одељење хемијских и биолошких наука
Рођен је 14. марта 1925. у Ади. Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Учествовао је у Народноослободилачкој борби и од последица рањавања остао ратни војни инвалид. Пољопривредни факултет Универзитета у Београду завршио је 1951. године. Студирао је и на Агрономском универзитету у Будимпешти, а специјализацију је завршио у Покрајинском институту за Пољопривредна истраживања у Новом Саду.
Године 1957. изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је и одбранио докторску дисертацију 1961. године. На истом факултету прошао је сва универзитетска звања – за доцента је изабран 1962, за ванредног професора 1969, а за редовног професора 1975. године. Предавао је на Одсеку за заштиту биља и Одсеку за ратарство и повртарство.
Поље његовог истраживачког рада обухватало је пољопривредну ентомологију и заштиту биља. Научним радом се бавио више од пола века, проучавајући штетне инсекте ратарских култура који су нарочито распрострањени у Панонској низији и југоисточној Европи. Његов рад је имао велики значај и утицај на праксу сузбијања штеточина у пољопривреди. Био је заговорник интегралне заштите од штеточина. Посебно су значајни његови радови у којима је изнео резултате вишегодишњег праћења флуктуације бројности штетних инсеката у зависности од климатских фактора, агротехничких мера и доприноса предатаора, из којих су проистекле прогнозе појаве штеточина на основу којих су предузимане адекватне мере сузбијања и смањења њихових популација и самим тим умањивања штета на пољопривредним културама. Бавио се штеточинама у пољопривредном земљишту, а посебно се посветио истраживањима интродукованих термофилних врста инеската.
За дописног члана Војвођанске академија наука и уметности изабран је 4. децембра 1979, а за редовног члана 3. децембра 1987. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 29. маја 1991. године. Године 2004. изабран је за иностраног члана Мађарске академије наука. Био је члан Управног одбора Матице српске, председник Савеза друштава за заштиту биља Југославије, почасни члан Мађарског ентомолошког друштва, почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије.
За успешан вишегодишњи научно-истраживачки рад добио је бројне награде и признања, међу којима су: Октобарска награда Новог Сада (1974), Награда ослобођења Војводине (1978), Повеља града Новог Сада (1979), Повеља Савеза друштава за заштиту биља Југославије (1983), Почасни докторат Пољопривредног факултета у Мошонмађаровару (1989); Награда за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Војводине (1998), Повеља Друштва за заштиту биља Србије (2004), Ордена заслуга за народ са сребрном звездом.
Био је један од наших најистакнутијих инжењера пољопривреде и ентомолога.
Преминуо је 22. марта 2021. године у Новом Саду.