ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ
Историчар
(Босанска Градишка, 14. 1. 1897 ‒ Београд, 11. 6. 1990)

САНУ: Одељење друштвених наука: дописни члан од 17. 12. 1959; редовни од 20. 12. 1961; Одељење историјских наука: редовни члан од 11. 3. 1971; секретар Одељења друштвених наука од 25. 2. 1969. до 16. 3. 1971; секретар Одељења историјских наука од 16. 3. 1971. до 2. 3. 1977; члан Председништва од 15. 12. 1977. до 14. 11. 1985.

Приступна беседа: није одржао.

Рођен је 1897. године у Босанској Градишки, где је завршио основну школу. Гимназију је похађао у Тузли. Међутим, због својих ставова, као члан организације „Млада Босна“ избачен је из гимназије и своје школовање наставио је у Сарајеву. Као непосредни учесник атентата на престолонаследника Франца Фердинанда ухапшен је и осуђен на 16 година робије. Након Првог светског рата ослобођен је, а 1919. је матурирао. Студије историје уписује на Филозофском факултету у Загребу, а потом прелази на Филозофски факултет у Београду, где је дипломирао 1922. године, а докторирао 1929. Тема његове дисертације била је „Босански устанак 1875–1878”.

Радио је као професор историје у гимназијама у Сремској Митровици, Сарајеву и Београду. Одмах након одбране доктората, изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду, потом за доцента (1934) и ванредног професора (1939). Други светски рат провео је у затвору Гестапоа и Бањичком логору. По завршетку рата, изабран је за министра у влади ФНРЈ, прво је био министар пољопривреде а потом шумарства. Враћен је и на Факултет, на Катедру за националну историју где је 1947. године постао редовни професор. У периоду од 1960. до 1966, био је на месту декана Филозофског факултета, а од 1957. радио је и као хонорарни професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

Његова библиографија броји близу 170 јединица – студија, монографија, расправа, чланака, приказа и осврта. Бавио се најпре српском и југословенском историјом 19. и 20. века, а његова научна интересовања обухватала су, између осталог, историју српског народа под турском влашћу, историју српске револуције у широком смислу те речи, настанак и развој прве југословенске државе… Ипак, у својим радовима проучавао је и друге теме и историјске периоде. Аутор је, између осталог, дела Историја политичке мисли у Србији XIX века.

Био је, осим САНУ, и члан ЈАЗУ, АНУБиХ, ЦАНУ, као и почасни члан Академије наука СССР-а. Такође, био је оснивач и председник Балканолошког института САНУ, члан Председништва Академије као и бројних академијиних одбора и комисија.

Преминуо је 1990. године у Београду.

Биографија, библиографија: Год. / САНУ 84 (1978) 369‒376, 97 (1991) 371‒378.- Balcanica 30/31 (2000) 139‒165.

Одбори: МАО за колонизацију северних крајева Југославије (ЈАЗУ); МАО за балканологију, председник (ЈАЗУ); МАО за историју колонизације југословенских земаља, Републички центар за СР Србију; Одбор за грађу 1903‒1914. САНУ; Одбор за историју Београда , председник (публикација штампана 1974); Одбор за истраживање и објављивање грађе о балканским трговцима у Угарској 18. века, председник и члан; Одбор за испитивање и објављивање грађе о Србији и ослободилачким покретима на Балкану 1856‒1878, председник; Одбор за археолошка истраживања у Винчи; Одбор за историју 16‒18 века; Одбор за историју српске револуције, 1804‒1830; Одбор за прикупљање и објављивање грађе о спољној политици Србије 1903‒1914; Одбор за објављивање преписке Јована Цвијића; МОО за 3. миленијум; МОО за оријенталне студије; МА одбор за историју војних крајина у југословенским земљама у новом веку

Признања: Седмојулска награда Србије (1969); Октобарска награда Београда (1974); Априлска награда Бањалуке за животно дело (1987); Орден југословенске звезде са лентом, поводом 90 година живота (1987)

Некролог: Год. / САНУ 97 (1991) 467‒470 (В. Стојанчевић)