 | МИХАИЛО ДИНИЋ |
Рођен је 23. априла 1899, у Лучици (Позаревачки срез). Основну школу завршио је у родном месту, а нижу гимназију у Пожаревцу и Београду. За време Првог светског рата, након повлачења са српском војском преко Албаније, пребачен је у Француску. Школовање наставља прво у Понсу, затим на матурантском курсу у Сен-Жену, где је 1919. године положио виши течајни испит. Након тога, уписује студије историје и географије у Монпељеу. Добија диплому licence ès lettres (Historie et Géographie), у јуну 1920. године.
По повратку у Југославију радио је као наставник у средњим школама у Крушевцу, Књажевцу, Винковцу, Земуну и Београду. Професорски испит положио је 1926. године. Од 1928. до 1930. похађа последипломске студије из историје на Универзитету у Бечу и ради у Балканском институту под менторством професора К. Пача. Докторску дисертацију о средњовековном Срему одбранио је 19. јула 1930. године. Од септембра, исте године, почиње да ради као професор Учитељске школе у Дубровнику. У том периоду бави се прикупљањем архивске грађе о средњем веку на подручју Балкана у Дубровачком архиву.
Изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду 1934 године. Предавао је Националну историју средњег века. На истом факултету изабран је у звање доцента 1937, а за ванредног професора 1940. Као резервни официр Краљевине Југославије заробљен је током Априлског рата. Остатак рата провео је у заробљеништву у Немачкој. Након ослобођења наставља да ради на Филозофском факултету, где је 1950. године изабран за редовног професора.
За дописног члан Српске академије наука изабран је 1948, а редовни члан постао је 1955. године
Научна интересовања професора Динића обухватала су објављивање историјских извора, историјско-географска и нумизматичка истраживања, проучавање политичког и економског живота, рударстава и трговине.
Из области привредне историје посебно се издваја његово двотомно дело За историју рударства у средњовековној Србији и Босни (посебно издање САНУ, I, 1955; II, 1962).
Студија Земље Херцега од Светога Саве (1940) истиче се по мунициозној анализи података, којом је професор Динић утврдио територијални развој земаља Косача. Врло значајан прилог проучавању средњовековне босанске државе предстаља монографија О државном сабору средњовековне Босне (посебно издање САНУ, 1955). На тему феудалног друштва написао је и књигу Хумско-требињска властела (посебно издања САНУ, 1967). Објавио је више збирки изворне грађе: Грађа за историју Београда у средњем веку I, II (Београд, 1951, 1958), Одлуке већа Дубровачке републике I, II (посебно издање САНУ, 1951, 1953). Збирка под насловом Из Дубровачког архива изашла је у три свеске (посебно издање САНУ I, 1957; II, 1963; III, 1967).
Из његовог обимног опуса издвајају се и студије: О Николи Алтомановићу (1932), Трг Дријева и околина у средњем веку (1938), Oднос између краљева Драгутина и Милутина (1955), За хронологију Душанових освајања византијских градова (1956) и Област Бранковића (1960).
Професор Димић дао је целовите историјске прегледе из периода владавине династије Немањића и средњовековне босанске историје у колективном делу Историја народа Југославије I (1953) и балканске историје у великој Кeмбриџској историји средњег века (1963).
Својим научним радом академик Динић дао је велики допринос у развоју наше историјске науке, посебно медијавелистике.
Преминуо је 12. маја 1970. године у Београду .