 | КСАВЕР ШАНДОР ЂАЛСКИ (крштено име Бабић Љубомир) |
Рођен је 26. октобра 1854. у Гредицима, у Хрватском загорју. Основно образовање стекао је у породичном дому, будући да је рођен у племићкој породици. Гимназију завршава у Вараждину, где му је отац вршио дужност поджупана. Матурирао је 1871. године. Студирао је права на Правословној академији у Загребу (1871−1873) и на Универзитету у Бечу, где је дипломирао 1875. године.
Након што је положио државне испите у Загребу и Бечу, 1878. године ступио је у државну службу. Као чиновник радио је у Копривници, Осијеку, Вировитици, Сиску, Шиду и Загребу. Због неслагања са властима пензионисан је 1898. године. Потом се повукао на породично имање у Гредицама. Током Прве југословенске изложбе (1904) одликован је Орденом Светог Саве III реда. Године 1906. изабран је у Претињи на листи хрватско-српске коалиције за народног посланика у Хрватском сабору. Исте године изабран је и за делегата на Угарско-хрватском сабору у Пешти. Обављао је дужност великог жупана Загребачке жупаније и града Карловца (1917−1919). Био је члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Привременог народног представништва у Београду (1919).
Књижевне радове почео је да објављује 1884. у часопису Вијенац, под песудонимом Ксавер Шандор Ђалски. Под истим псеудонимом потписаће сва своја дела. Писао је романе, новеле, као и есеје. У раној фази стваралаштва био је под утицајем Тургењева и филозофије Шопенхаера. У делу Под старим крововима (1886) осликао је свет загорског племства, као и њихово несналажење у новим друштвеним односима. Портрет уметника заробљеног у малограђанској средини дао је у роману Радмиловић (1894). Приповетке са социјалном тематиком објавио је у књизи Биједне приче (1888). Писао је и историјске романе Освит (1892), За материнску ријеч (1906), Долазак Хрвата (1924).
За дописног члана Академије уметности Српске краљевске академије изабран је 4. фебруар 1905. године.
Био је председник Друштва хрватских књижевника (1909−1918, 1926−1927) и члан ЈАЗУ. Један је од најзначајнијих представника реализма у хрватској књижевности, али је у зрелој фази стваралаштва на стилском и тематском плану прихватио и књижевне тенденције модернистичке епохе.
Преминуо је у Загребу 9. фебруара 1935. године.