 | АНДРА ЂОРЂЕВИЋ |
Рођен је у Крагујевцу 1854. године, 28. марта по јулијанском календару, односно 9. априла по грегоријанском календару. Основну школу похађао је у родном граду и Ваљеву, а гимназију у Шапцу (1865−1869) и Београду (1869−1871). Дипломирао је на Правном факултету Велике школе у Београду.
Након завршетка основних студија ступио је у државну службу. Од 1975. до 1878. служио је као практикант у Варошком суду у Београду. Био је писар у Великом суду (1878) и Окружном суду (1879) у Нишу и Министарству правде (1881).
Напустио је државну службу 1882. и као државни питомац наставио студије права у Паризу, где је 1884. положио испит за лиценцијата (лисанс) права. Исте године, по повратку у земљу, изабран је за професора Велике школе, где је предавао Римско, Међународно и Грађанско право.
Обављао је низ важних политичких функција. Биран је за посланика у Народној скупштини од 1893. године. Дужност министра правде обављао је од јануара до марта 1894, када је преузео функцију министра просвете и црквених послова, на којој је остао до децембра исте године. Наредне године вратио се педагошком раду у Великој школи. Као професор права радио је до 1897. године, када је опет изабран за министра просвете и црквених дела. Ову дужност обављаће наредне три године.
Године 1902. именован је за сенатора, а 1903. године за члана Државног савета. Пензионисан је исте године.
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 22. марта 1906, а редовни члан 3. марта 1910. године.
За време док се налазио на положају министра просвете извршена је реформа школског система. Године 1898. донет је Закон о народним школама, којим је извршена подела школа на ниже (основне школе) и више (грађанске, односно средње школе и гимназије). Трајање основног школовања смањено је на 4 године и проглашено је обавезним. За ученике који не настављају средњошколско образовање отворене су грађанске школе у трајању од 3 године. Исте године донет је Закон о средњим школама, којим је предвиђено постојање реалних гимназија, гимназија са класичним смером и реалки са специјалним смером ради припремања за техничке и друге стручне школе.
Био је веома цењен правник. Објавио је велики број чланака и расправа, као и уџбеника из области правне науке. Из његове богате библиографије, као најважнија дела издвајају се: Систем приватног грађанског права у Краљевини Србији (I, 1893;II, 1896; III,1906), Теорија грађанског поступка судског (I, II 1891) Менично право у Краљевини Србији (1905).
Преминуо је 4. новембра 1914. у Крагујевцу.