 | ФРАНО БУЛИЋ |
Управник Археолошког музеја (Сплит)
СКА: дописник Академије друштвених наука од 18. 2. 1922.
Рођен је 1846. године у Сплиту, где је завршио основну школу и гимназију. Затим похађа богословију у Задру, а на Универзитету у Бечу студира прво класичну филологију и славистику, али убрзо прелази на студије археологије, које је завршио 1873. Касније, још годину дана, провео је усавршавајући се на Бечком универзитету и студирајући епиграфику (1877‒1878).
За свештеника Римокатоличке цркве рукоположен је 1869. године.
Радио је као гимназијски наставник и школски надзорник. Био је и директор сплитске гимназије.
Директор Археолошког музеја у Сплиту постао је 1883, и на том ће месту остати следеће четири деценије, све до 1923. године, када престаје да обавља и дужност конзерватора, те уредника часописа Вјесник за археологију и хисторију далматинску.
Био је и конзерватор за археолошка налазишта за сплитски котар (од 1883), а у периоду од 1912. до 1915. и за целу Далмацију.
Бавио се класичном и средњовековном археологијом, писао научне и стручне, као и популарне радове, те вршио многа археолошка ископавања.
Путовао је по великим археолошким налазиштима Грчке, Мале Азије, Сирије, Палестине и Египта.
Његов најпознатији рад на терену тиче се истраживања античких и старохришћанских споменика у Солину. Аутор је великог броја научних чланака из области археологије и историје, епиграфичких и хагиографских расправа.
Био је члан многих домаћих и међународних академија и археолошких друштава: Француске академије наука и уметности, ХАЗУ, Папске академије за археологију и Краљевске академије за археологију у Бриселу, као и члан археолошких друштава у Берлину, Риму, Атини, Бечу и тадашњем Петрограду.
Био је и политички активан ‒ био је заступник у Далматинском сабору у Задру и Царевинском већу у Бечу.
Сматра се највећим југословенским археологом свог времена и оцем хрватске археологије. Преминуо је 1934. године у Загребу.
Биографија, библиографија: СКА Год. 30 (1922) 320–326. – Lj. JAZU 40 (1927) 143–146 (M. Pilar i Ć. Iveković). – Нг. E 3 (С. Fisković) -EJ 2 (G. Novak, D. Rendić-Miočević). – BLZ 10, 49–50. – ELU 1 (M. Veža). – LEJ 1 (Ν. Cambi). – LPJ 1 (M. Žeželj). – BLGS 1, 269–270 (Đ. Slijepčević). – HBL 2, 478–481 (N. Cambi, A. Stipčević-Despotović)
Некролог: Narodna starina 34: 13 (1934) 174–182 (Scupiensis). – СКГ н. с. 43 (1934) 92–105 (M. Абрамић). – RSU 5–7 (1935) 351–357 (J. Čadík). – JIČ 1 (1935) 274–278 (V. Novak). – ПКЈИФ 15 : 1–2 (1935) 318–321 (P. Марић). – Nastavni vjesnik 43 (1934–35) 246–249 (A. Мауе). – VAHD 51 (1940) III–XIV (N. Abramić)
Фотографија: САНУ– Ф 300, 300/1