Гинтер Принцинг
Византолог
Хамбург, 24. 9. 1943.

Инострани члан

Одељење историјских наука

 

Чланство у САНУ
Инострани члан од 4. 11. 2021.

Школска спрема
Универзитет у Хамбургу (1963), Универзитет у Бечу (1963–1964), Универзитет у Лиону (1964–1965), Универзитет у Минхену (1965–1969), основне студије византологије, славистике и историје Источнe и Југоисточнe Европe; Универзитет „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену, докторат (1971); Вестфалски универзитет „Вилхелм“ у Минстеру, хабилитација (1980)

Запослење
Универзитет „Рур“ у Бохуму, Департман за историју, асистент (1971–1975); Вестфалски универзитет „Вилхелм“ у Минстеру, асистент (1976-1982), ванредни професор (1982-1986); Универзитет „Јохан Гутенберг“ у Мајнцу, Катедра византологије, професор (1986–2009), професор емеритус (2009–)

Уреднички рад
Публикације из Мајнца о византијским студијама (Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik), уредник серије (1994–2017), коуредник (2017); Југоисточна истраживања (Südost-Forschungen), коуредник (1998–)

Чланство у стручним удружењима
Међународна асоцијација за проучавање Југоисточне Европе, председник огранка у Мајнцу (1999–2009); Немачка асоцијација византолога, председник (2001–2011); Академија наука Берлин–Бранденбург, руководилац пројекта Просопографија средњовизантијског периода (2007–2012)

Признања и награде
Бронзана медаља „Zasłużony Kulturzy Gloria Artis”, Пољска (2007);
Бронзана медаља за заслуге Универзитета „Адам Мицкјевич” у Познању, Пољска (2017)