 | МИЛКА ИВИЋ |
професор универзитета: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, редовни професор (од 1964)
САНУ: Одељење језика и књижевности: дописни члан од 22. 4. 1976; редовни од 15. 12. 1983; заменик секретара Одељења језика и књижевности (4. 11. 1986 – 24. 4. 1990)
Приступна беседа: О разликовању начелног од конкретног саопштавања у српскохрватском језику. Глас / САНУ. ОЈК.352 : 13 (1988) 1–6. Одржана 11. 10. 1984.
Одбори:Старословенскиодбор; Хиландарскиодбор; Одбор за Етимолошкиречник САНУ; Одбор за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, председник од 1983.
Рођена је 1923. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета Универзитета у Београду (1949). Докторску дисертацију „Значења српскохрватског инструментала и њихов развој: синтаксичко-семантичка студија“ одбранила је 1953. године при Српској академији наука.
Запослила се 1949. у Институту за српскохрватски језик САН, за који ће остати везана до краја живота: била је председник Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика (од 1983), председник Управног одбора Института и главни уредник часописа Јужнословенски филолог (1974–2007). Од 1954. до 1984. радила је на Катедри за српскохрватски језик Филозофског факултета у Новом Саду, где је 1955. изабрана у звање доцента, 1959. ванредног, а 1964. редовног професора. Ту је, заједно са академиком Павлем Ивићем оформила један од најутицајнијих славистичких центара.
Као гостујући истраживач током школске 1960/1961. боравила је на Универзитету Колумбија у Њујорку, на Харварду и Јејлу. Предавала је по позиву на многим универзитетима у Европи, САД и Јапану (Краков, Брно, Москва, Беч, Упсала, Копенхаген, Токио, Лос Анђелес, Осло, Оксфорд, Јејл, Харвард итд.) и држала предавања из синтаксе, историје лингвистике, опште лингвистике, упоредне словенске граматике, типолошке и компаративне славистике итд. Учествовала је на бројним научним скуповима у иностранству, била је стални члан Међународне комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета и члан редакционих одбора међународних часописа.
Била је један од најистакнутијих српских лингвиста. Главна поља њених научних интересовања били су српски, односно српскохрватски језик, превасходно синтакса и семантика, словенски језици, лингвистичка теорија и методологија и историја лингвистике. Увела је у нашу науку о језику ригорозан научни приступ, прецизан методолошки поступак и савремену појмовно-терминолошку апаратуру, а теоријске новине развијала је на српској и словенској грађи. Међу њеним књигама издваја се монографија Правци у лингвистици (1963), која је преведена на бројне стране језике и обавезна је литература из историје лингвистике на многим светским универзитетима. Следиле су књиге: Лингвистички огледи (1983), O језику Вуковом и вуковском (1990), O зеленом коњу: нови лингвистички огледи (1995), Лингвистички огледи, три (2000), Ред речи: лингвистички огледи, четири (2002), O речима: когнитивни, граматички и културолошки аспекти српске лексике (2005). Њена богата библиографија садржи преко четиристо научних радова, од којих је већина објављена у најугледнијим међународним часописима и зборницима.
Била је инострани члан Норвешке aкадемије наука (1976), Саксонске академије наука и уметности (1979), спољни члан Словеначке АНУ (1983), почасни члан Лингвистичког друштва Чешке (2000) и почасни доктор Руског државног универзитета у Петрозаводску (2002).
Преминула је 2011. године у Београду.
Признања: Седмојулсканаграда (1985); ОктобарсканаградаНовогСада (1963); Вукованаграда (1992); Златнаплакетазаизузтенерезултате у образовно-просветномрадуУдружењаУниверзитетскихпрофесора и научникаСрбије (1996); Повеља и титулапочасногчланаЛингвистичкогдруштваЧешкезазаслугенапољунауке (2000); ТитулапочасногдоктораРускогдржавногуниверзитета у Петрозаводску (2002); Повељазаживотнодело – доделилоУдружењекњижевникаСрбије (2005).
Биографија, библиографија: Год. / САНУ 83 (1977) 240–252; 91 (1985) 363–367; 100 (1994) 349–352; 108 (2002) 327–337; Библиографија радова академика Милке Ивић. САНУ, Бгд, 2005 (М. Бабић); Живот и стваралаштво жена чланова СУД, СКА и САНУ. Књ. 2. САНУ, Бгд, 2022, стр. 21–65 (П. Пипер).
Некролог: Год. / САНУ 118 (2012) 675–676 (Н. Милошевић-Ђорђевић) и 677–679 (М. Радовановић).
Фотографија: САНУ Ф–544