 | ВИДОЈКО ЈОВИЋ |
редовни члан
Одељење за математику, физику и гео-науке
АУТОБИОГРАФИЈА (видео)
Рођен је 2. септембра 1956. године у Пироту. Основну школу завршио је у Баваништу у јужном Банату, где се његова породица преселила. Управо у основној школи заволео је хемију која је даље одредила и обележила његов животни пут. Хемијско-технолошко-техничку школу завршио је у Панчеву, а потом је уписао студије на Рударско-геолошком факултету у Београду 1975. године. Дипломирао је 1980. године на Смеру за петрологију и геохемију. На истом факултету је магистрирао 1983. године. Звање доктора геолошких наука стекао је 1990. године, одбранивши дисертацију „Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије”.
Од 1980. године радио је у Геозаводу, у Институту за неметале, а 1985. године прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, где је изабран у звање асистента.
Током академске 1987/1988. године провео је три месеца на усавршавању на Природословно-математичком факултету у Загребу, а током 1990/1991. године пет месеци на специјализацији у Маколи институту за проучавање земљишта (Абердин, Шкотска). На Рударско-геолошком факултету у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 2003. године. Био је шеф Департмана и Катедре за петрологију и геохемију. Предавао је и на Географском факултету у Београду.
Дописни члан САНУ постао је 2003. године, а за редовног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 2009. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за геохемију, члан Одбора за палеофлору и палеофауну, члан Одбора „Човек и животна средина“ и Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ. Такође, био је руководилац пројеката Микроелементи у решавању геолошких проблема.
Научна делатност академика Јовића обухватала је геологију, геохемију, минералогију, петрологију и петроархеологију. Објавио је велики број научних радова у домаћим и иностраним часописима и био учесник на бројним међународним научним скуповима.
Значајна је и његова активност као уредника научних часописа и публикација. Био је главни уредник часописа Ecologica. Такође, био је члан уређивачких одбора: Зборника Матице српске за природне науке, Геолошких анала Балканског полуострва, Весника Геозавода, Флогистона, Билтена Фонда за научна истраживања САНУ, часописа Mineralogical Abstracts, као и библиотеке Поучник СКЗ-а. Био је и уредник зборника: Јован Жујовић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења, 150 година од рођења Јована Цвијића ─ Зборник радова са међународне конференције (САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2016), Минерални ресурси никла у Србији и утицај на животну средину (САНУ, 2016), Стеван Бошковић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења (САНУ и Војногеографски институт 2019) и Владимир Д. Ласкарев ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења (САНУ и Српско геолошко друштво, 2019).
Био је члан бројних научних друштава међу којима су: Српско геолошког друштво (секретар 1987-1989), Српско археолошко друштво, Геохемијско друштво САД (Geochemical Society USA), Интернационална асоцијација за геохемију и космохемију (Канада), Асоцијација проспекцијских геохемичара (Канада), Минералошко друштво Велике Британије, Друштво за историју наука о земљи, Међународна комисија за историју геолошких наука. Такође, био је председник Управног одбора Природњачког музеја у Београду и Управног одбора Вукове задужбине.
За свој научни рад примио је многа признања, међу којима су: Повеља Српског геолошког друштва (1991), Повеља Српске књижевне задруге (2002), Захвалница за унапређење рада Музеја науке и технике (2014), Захвалница за фундаментални допринос развоју геолошких наука и руско-српску сарадњу и Златна медаља В. В. Коваљског за достигнућа у геохемијској екологији коју додељује Институт геохемије и аналитичке хемије „В. И. Вернадски“ Руске академије наука (2015), Плакета за допринос активностима Српског геолошког друштва поводом 125 година од оснивања (2016), Велика сретењска повеља за неговање српско-словеначких културних и научних веза (2017).
Сматра се једним од најзначајнијих српских геолога. Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији.
Преминуо је 8. септембра 2024. године у Београду.