 | ЈОВАН КАРАМАТА |
Рођен је у Загребу 1902. године, 19. јануара по јулијанском календару, односно 1. фебруара по грегоријанском календару. Породица се врло брзо након његовог рођења преселила у Земун, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Лозани, у Швајцарској. Након одбрањене матуре, уписује студије на Техничком факултету Београдског универзитета (1920), али се потом пребацује на Филозофски факултет, како би студирао математику (1922). Дипломирао је 1925, а докторирао 1926. са темом „О једној врсти граница сличних одређеним интегралима”. Као стипендиста Рокфелеровог фонда, усавршавао се у Паризу (1927−1928).
Одмах по дипломирању био је изабран за асистента дневничара, а четири године касније за указног асистента за математику на Природно-математичком факултету у Београду. Доцент је постао 1930, ванредни професор 1937, а за редовног професора на Природно-математичком факултету изабран је 1950. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1939, а за редовног члана Српске академије наукa 1948. године. По оснивању Математичког института САН био је веома активан у његовом раду.
Махом због политичког притиска, године 1951. отишао је у Швајцарску, где је радио као редовни професор Универзитета у Женеви. Држао је гостујућа предавања на универзитетима по целој Европи и свету.
Иако су на њега утицала велика математичка имена тог доба, није припадао ниједној математичкој школи. Његов научни рад је стекао велико признање на међународној научној сцени.
Године 1930. објављена је његова расправа у којој је дао доказ Харди-Литлвудове теореме те увео нову методу која је касније коришћена за доказе нових резултата. Објавио је више радова у којима се бавио особинама функција и њихових интегралних трансформација Тауберове природе, који су такође далеко одјекнули у тадашњим светским научним круговима. Његови научни радови о правилно променљивим функцијама тек ће, развојем теорије вероватноће који ће уследити, показати своју вредност. Бавио се и другим областима математичке анализе. Последњих година живота, посветио се и другим областима математике.
Био је стални референт немачких часописа Zentralblatt für Mathematik and ihre Grenzgebiete и Jahrbuch über die Fortschritte der Mathematik. Био је дописи члан ЈАЗУ и Чешког краљевског научног друштва.
Аутор је више универзитетских уџбеника и још седам књига, где је био аутор или коаутор, и преко 120 научних радова. Редакција часописа Mathematische Zeitschrift, у којем је објављен његов доказ о Харди-Литлвудовој теореми, у свом избору најзначајнијих радова у 60 година излажења, међу првих 50, одабрала је управо његов рад.
Преминуо је 14. августа 1967. године у Женеви.