ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ-КОЈИЋ Историчар (Сарајево, 3. 10. 1925− Београд, 13. 8. 2022)

Рођена је у Сарајеву 3. октобра 1925. године, где је завршила основну школу и гимназију.  Дипломирала је 1950. године историјске науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 1956. године одбранила  је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”.  Школску 1957/1958.  про­­­­вела је на стручном усавршавању у Паризу, под менторством професора Фе­р­нана Бродела, на École Pratique des Hautes Étu­des (Сорбона).

Након завршетка основних студија  изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву (1950).  На истом факултету  прошла је сва универзитетска звања, а 1969. изабрана је  за  редовног про­фе­сора за  предмет Историја на­ро­да Југославије у средњем веку. По­вре­мено је предавала и Помоћне ис­то­ријске науке.

Годинама је обављала научна истраживања у Ду­бровачком архиву. Та истраживања, која су обележила један део њене научне каријере, почела  су  још за време студија кад је припадала  групи студената који су на иницијативу академика Јорја Тадића, у оквиру пројекта САН, започели истраживања у  Хисторијском архиву у Дубровнику. Откриће Трговачких књига браће Кабужић  у Дубровачком архиву, најстаријих и јединих сачуваних књига вођених по систему двојног књиговодства на целом јужнословенском простору, навели су је и да напише изванредну студију Двојно књиговодство у Дубровнику и Бенко Котруљевић (1988).  Споменик изузетне вредности Трговачке књиге браће Кабужић Caboga (1426-1433), након многих  одлагања и непредвиђених околности, успела је да приреди у издању Српске академије наука и уметности 1999. године.

За успешну транскрипцију грађе из Archivico di Stato у Венецији добила је од L‘École Pratique des Hautes Études  стипендију за истраживања у италијанским архивима. Истраживала је  у библиотекама и архи­вима Венеције, Фиренце и Милана,  касније и Болоње и Задра. Након избијања рата у Босни и Херцеговини 1992. године напустила је Сарајево и прешла у Београд.

Проучавала је више тематских обла­сти историје средњег века, међу којима су најза­ступље­није: трговина, рударство и градови  сред­њо­вековне Србије и Бо­сне, као и њихове привредне везе са Дубров­ни­ком и Ме­ди­тераном.  Пратећи у континуитету рударску производњу у Србији (од XIII века) и у Босни (од XIV века) све до пуног развоја у XV веку, установила је да је рударска производња у односу на раније процене била далеко већа и достизала око 30 тона племенитих метала. На компаративној основи истакла је сличност и разлике  средњовековних европских градова са градским насељима у Србији и Босни.

Својим многостраним и обимним научним радом дала је велики допринос у развоју наше историјске науке, посебно медијавелистике. Објавила је преко 100 научиних и стручних радова,  приказа и осврта  у домаћим и иностраним научним часописима. Ауторка је бројних историјских студија и монографија, међу којима се издвајају: Босна и Херцеговина у средњем вијеку (Сарајево, 1954), Трговина у средњовјековној Босни (Сарајево, 1961), Градска насеља сред­­њо­вје­ковне босанске државе (Сарајево, 1978) , Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV вијек) (Бео­град, 2007), Средњовјековна Сребреница: XIV–XV вијек (Београд 2010), La Serbie et les pays Serbes: L’économie urbaine: XIVe–XVe siècles (Бео­град, 2012).

Била је дуго­го­ди­шњи члан разних научних  институција, као и члан редакција стру­чних часописа.  За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине иза­­брана је 1975, а за редовног 1981. године. Редовни члан  Српске академије наука и уметности постаје 1994.  године.  У оквиру САНУ  руководила је индивидуалним пројектом „Трговачка писма упућена из Венеције у  Дубровник браћи Кабужић“.
Учествовала је у оснивању Академије наука и умјетности Републике Српске (1993), а изабрана је за њеног члана ван радног састава  1996. године. Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l’histoire des villes), а по­том је наставила своје учешће у раду Комисије у свој­ству почасног члана.

Добитница је награде „Веселин Маслеша”, Двадесетседмојулске награде БиХ за науку , као и награде „Владимир Ћоровић” за животно дело.

Преминула је 13. августа 2022. у Београду.

Био-библиографски подаци