СВЕТОЗАР КОЉЕВИЋ
Књижевни критичар и историчар; преводилац;
Бања Лука, 9. 9. 1930 – Нови Сад, 29. 5. 2016

професор универзитета: Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву, редовни (1971); Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (1992 – 1995)

САНУ: Одељење језика и књижевности: члан ван радног састава од 12. 12. 1985; дописни члан од 1. 12. 1992; редовни члан од 23. 10. 1997; потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду (2003‒2015); члан Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића (1994‒); председник Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића (2002‒); члан Комисије за издавачку делатност и Комисије за културне и уметничке активности и научну трибину у Огранку САНУ у Новом Саду

Приступна беседа: О Хамлету. Глас/САНУ. ОЈК. 385:17 (1998)1–15. Одржана 1. 10. 1998.

Биографија, библиографија: Год. / САНУ 100 (1994) 409–429; Марија Јованцаи Библиографија радова академика Светозара Кољевића / Огранак САНУ у Новом Саду, 2009.

Признања: Шестоаприлска награда града Сарајева (1969) за књигу Хумор и мит (1968); Награда издавачког предузећа Свјетлост у Сарајеву (1979) за књигу Путеви речи (1978);БИГЗ‒ова награда за најбољи превод објављен у БИГЗ‒у (1986‒1987) С. Рушди Деца поноћи (1986, 1987) ‒ превод у сарадњи са Зораном Мутићем); Награда Друштва књижевника Војводине за животно дело (2002); Повеља „Књижевни вијенац Козаре“ за укупан допринос српској књижевности и култури, Приједор (2005); Вукова награда за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору, Београд (2006); Награда „Лаза Костић“ за есејистику и науку о књижевности (2006) за књигу Вјечна зубља, Нови Сад (2005); Награда „Ђорђе Јовановић за есеј и критиику (2008) за књигу Вавилонски изазови, Београд (2007); Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1967); Орден рада са златним венцем (1985)

Фотографија: САНУ Ф-570