 | ЗОРАН Л. КОВАЧЕВИЋ |
Рођен је 23. септембра 1935. године у Попинцима (Срем). Гимназију је похађао у Земуну. Дипломирао је 1962. године на Медицинском факултету у Београду.
Након завршетка основних студија, изабран је за асистента у Заводу за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. Године 1971, на истом факултету, одбранио је докторску дисертацију под насловом „Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија“. На Медицинском факултету Новосадског универзитета прошао је сва универзитетска звања, од 1982. био је шеф Катедре за биохемију, а за редовног професора изабран је 1985. године. Такође, био је руководилац Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду.
Током 1969. године стручно се усавршавао на Департману за биохемију Универзитета у Бристолу, на којем је и касније у више наврата боравио, бавећи се проучавањем целуларне енергетике и метаболизма. Усавршавање је наставио, као стипендиста Националног института за здравље САД, у научном центру City of Hope у Лос Анђелесу током 1970. године. Као стипендиста Европске организације за молекуларну биологију боравио је у Институту за физиологију и биохемију Универзитета у Минхену (1980) и у Институту за хемију Универзитета у Марбургу (1983).
Године 1987. успоставља сарадњу са Лабораторијом за експерименталну онкологију Универзитета у Индијанаполису. Био је гостујући професор на Департману за биохемију Меморијалног универзитета у Њуфаундленду (Канада).
Године 1984. изабран је за дописног члана Војвођанске академије наука и уметности, док је за редовног члана изабран 1990. године. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године. Функцију председника Огранка САНУ у Новом Саду обављао је од 2002. до 2015. године.
Био је дугогодишњи председник Биохемијског друштва Војводине и члан Медицинске академије Српског лекарског друштва и Биохемијског друштва Велике Британије. Такође, био је члан Европске академије наука и уметности из Салцбурга и инострани члан Црногорске академије наука и умјетности и Њујоршке академије науке.
Један је од утемељивача модерне наставе биохемије на Медицинском факултету у Новом Саду, где је предавао студентима медицине и биологије. Године 1971. основао је Лабораторију за проучавање енергетике, метаболизма и транспорта у изолованим митохондријама нормалних и малигних ћелија, прву и једнину те врсте у тадашњој Југославији.
Академик Ковачевић био је један од водећих експерата из области експерименталне биохемије. Његова богата библиографија броји више од 180 научних и стручних радова, од којих је велики број објављен у најугледнијим међународним научним часописима међу којима су: Biochemical Journal, Cancer Research, European Journal of Biochemistry и др. Аутор је практикума и уџбеника биохемије и молекуларне биологије за студенте медицине, као и бројних монографија међу којима се издвајају: Молекуларна организација и функција митохондрија, Еволуциони и функционални аспекти малигне астерације ћелија, Ентропија и биоенергија, Малигне неоплазме – генетски или епигенетски феномен и Интегративна патогенеза хроничних болести старења. Био је предавач по позиву на бројним међународним научним конгресима и симпозијумима.
Његова дугогодишња проучавања биохемије и молекуларне биологије малигних тумора резултовала су дефинисањем концепције по којој се суштина малигнитета састоји у репрограмирању експресије гена у смислу активације неопластичног програма ћелије, односно у епигенетским променама што савремена истраживања све више потврђују.
За свој научни и педагошки рад примио је многе награде, међу којима су: Награда за науку Српског лекарског друштва (1993), Златна плакета са медаљом Универзитета у Новом Саду за животно дело, Награда за најцитиранијег научника Војводине коју додељује Покрајински секретаријат за науку Војводине (2010).
Преминуо је 22. јуна 2025. године у Сремској Каменици.