 | ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ |
АУТОБИОГРАФИЈА (видео)
Рођен је 21. јануара 1934. године у Београду. У родном граду завршио је основну школу и гимназију.
Дипломирао је 1957. године на Одсеку за биолошке науке Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету, 1960. године, завршио је магистарске студије из области екологије, а докторску дисертацију из области популационе генетике одбранио је 1965. године. Боравио је на постдокторском усавршавању на Рокфелеровом универзитету у Њујорку (1965–1967) и на Калифорнијском универзитету у Дејвису (1973–1974).
Од 1959. године радио је као асистент на Природно-математичком факултету у Београду. За првог наставника за предмет Генетика, у звању доцента, изабран је јануара 1968. године. Већ наредне године, на матичном факултету, основао је последипломске студије из генетике. У звање редовног професора изабран је 1981. године. Од 1974. био је шеф Катедре за генетику и еволуцију на Одсеку за биолошке науке ПМФ-а, касније Биолошког факултета у Београду. Такође, обављао је дужност управника Одсека за биолошке науке (1978–1980) ПМФ-а и управника Института за зоологију.
Био је дугогодишњи сарадник Института за биолошка истраживања у Београду и први руководилац Одељења за генетику (1968–1971) овог института, као и носилац низа научноистраживачких пројеката.
Као гостујући професор држао је једносеместрална предавања из популационе и еволуционе генетике на Калифорнијском универзитету у Дејвису 1982. и 1985. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године. У оквиру Академије обављао је дужност заменика секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ (2002–2006). Био је члан Одбора за биологију САНУ, Академијског одбора „Човек и животна средина“, као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.
Његова богата библиографија броји више од 200 научних радова. Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, као и коаутор бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.
Као истакнути научник био је члан више стручних удружења и институција, међу којима су: Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и Америчко друштво за унапређење наука. Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва. Био је члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије, где је обављао функцију председника (1979–1981). Такође, био је почасни председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.
За свој научни и наставни рад примио је бројне награде и признања, међу којима се издвајају: Априлска награда студената Београдског универзитета (1964, 1989), Орден рада са златном звездом (1985) и Награда „Проф. др Војислав Стојановић“ Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији.
Преминуо је 8. маја 2024. године у Београду.