 | ДРАГАН МИЦИЋ |
редовни члан
Одељење медицинских наука
АУТОБИОГРАФИЈА (видео)
Рођен је 13. јануара 1950. године у Београду. Основну школу завршио је у родном граду, а гимназију у Крагујевцу као матурант генерације.
Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1974. године, са средњом оценом 9,68. На истом факултету је магистрирао (1977) и одбранио докторску дисертацију (1981).
Године 1976. запослио се на Интерној клиници А у Београду. Специјализацију из интерне медицине завршио је 1981. године, а субспецијализацију из ендокринологије 1983. године.
Стручно се усавршавао на клиникама у Улму (Универзитетска клиника, 1981), у Лондону (St. Bartholomew’s Hospital, 1986; Middlesex Hospital, 1987. и 1988), у Бостону (Joslin Diabetes Center, 1988; Peter Bent Brigham Hospital на Универзитету Харвард, 1988), у Копенхагену (Steno Memorial Hospital, 1998) и у Ослу (Универзитетска болница Акер, 2010). Завршио је последипломски курс из ендокринологије у организацији EFES (European Federation of Endocrine Societies) у Шпанији (1994).
На Медицинском факултету у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1996. године. На матичном факултету обављао је дужност продекана за редовну наставу и специјалистичку наставу, као и шефа Катедре за последипломску наставу из ендокринологије.
Био је директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма у Клиничком центру Србије (КЦС). Обављао је функцију начелника Одељења за гојазност, метаболичке и репродуктивне поремећаје КЦС и начелника Центра за гојазност КЦС. Такође, био је члан Научног савета Клиничког центра Србије, помоћник директора Клиничког центра Србије за интерну медицину, председник Управног одбора у Институту за штитасту жлезду и метаболизам на Златибору и председник Управног одбора у Институту за реуматологију у Београду. Обављао је дужност председника Здравственог савета Србије и Српског удружења за борбу против гојазности.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног члана 2009. године. Обављао је дужност секретара Одељења медицинских наука САНУ од 23. децембра 2015. године до краја живота. У оквиру Академије био је председник Одбора за ендокринологију и утицај природних фактора, као и члан Одбора за кардиоваскуларну патологију, Одбора за хуману репродукцију, Одбора за мултидисциплинарна истраживања шећерне болести, Академијског одбора за биомедицинска истраживања и Академијског одбора за српско питање.
Био је инострани члан Њујоршке академије наука (од 1988) и Академије наука и умјетности Републике Српске (од 2014), као и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Године 2004. изабран је у звање SCOPE (Specialist Certification of Obesity Professional Education) од стране Међународног удружења за проучавање гојазности (International Association for the Study of Obesity) у Лондону. Дужност потпредседника Европске асоцијације за гојазност обављао је од 2011. до 2017. године. Био је председник Републичке стручне комисије за ендокринологију и члан Савета Универзитета у Београду.
Као гостујући професор предавао је на Медицинском факултету Универзитета у Клужу (од 2007) и на Медицинском факултету Cerrahpaşa Универзитета у Истанбулу (од 2014).
Поље његовог научног рада обухватало је: инсулин-независни и инсулин-зависни дијабетес, инсулинску резистенцију, гојазност, обољења коре надбубрежних жлезда, обољења штитасте жлезде и обољења хипофизе. Његова богата библиографија садржи преко 220 научних радова објављених у међународним часописима и монографијама, преко 150 стручних и научних радова објављених у домаћим часописима, 100 поглавља у домаћим монографијама и око 50 поглавља у научним зборницима. Руководио је или био члан тима у више научноистраживачких пројеката. Био је главни уредник и члан редакцијских одбора више научних часописа, међу којима су: Acta Clinica, Медицинска истраживања, Acta Physiologica et Pharmacologica, Obesity and Metabolism и др.
Био је члан најугледнијих домаћих и међународних стручних удружења, међу којима су: Српско лекарско друштво, Европска асоцијација за проучавање дијабетеса (EASD), Интернационална дијабетска федерација (IDF), Америчка асоцијација за дијабетес (ADA), Европска неуроендокринолошка асоцијација (ENEA), Европско удружење за проучавање гојазности (EASO), Интернационално удружење за проучавање гојазности (IASO). Стекао је углед једног од водећих експерата српске и међународне ендокринологије.
Добитник је Годишње награде за научни рад из подручја дијабетологије „Вук Врховац“ (Загреб, 1981) и Годишње награде за научноистраживачки рад Српског лекарског друштва (Београд, 1999). Румунско удружење за дијабетес, исхрану и метаболичке болести доделило му је звање Diabetes Honoris Causa (2015).
Својим стручним, педагошким и научним радом дао је изузетан допринос развоју медицинских наука, нарочито у области ендокринологије.
Преминуо је 5. новембра 2025. године у Београду.