 | КОСТА МИХАИЛОВИЋ |
Професор универзитета: редовни професор Економског факултета у Београду (од 1965); Економски институт Србије од 1949. до 1984. (до 1965. је био директор); пензионисан 1984; члан Републичке комисије за привредну реформу (од 1987)
САНУ: Одељење друштвених наука: дописни члан од 15. 12. 1983; редовни члан од 15. 12. 1988; секретар Одељења друштвених наука од 2. 12. 1993. до 18. 11. 1997. и од 2. 10. 2001; члан Председништва од 28. 5. 1998. до 2. 10. 2001.
Приступна беседа: „Економски положај Срба у Југославији”. Глас / САНУ. ОДН. 366, 26 (1992) 19–30. Беседа одржана 10. 5. 1989.
Рођен је 1917. године у Шапцу, где је похађао основну школу и гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду (1940). Докторску дисертацију под називом „Проблеми развоја југословенске пољопривредеˮ одбранио је 1957. године на Економском факултету.
Kао стипендиста Уједињених нација био је на усавршавању у САД, Јапану и Индији, где је проучавао привредни развој.
По завршетку основних студија радио је као адвокатски приправник у Београду, Шапцу и Богатићу. Током Другог светског рата сарађивао је са Народноослободилачким покретом, због чега је хапшен и затваран. Од 1949. године радио је на Економском институту Србије, где је до 1965. био на функцији директора. Те године је изабран за редовног професора Економског факултета.
Разни видови привредног развоја и привредних система били су његови основни правци истраживања. Већи број књига, студија, есеја и чланака у домаћим и иностраним публикацијама посвећен је економским аспектима радне снаге и становништва, месту и улози пољопривреде у привредном развоју, структурним проблемима југословенске привреде, прошлом и будућем развоју привреде Србије. Значајни су његови бројни радови из материје регионалног развоја, од којих су нарочиту пажњу привлачиле реинтерпретације теорије полова раста и анализе искустава регионалног развоја социјалистичких земаља.
Био је председник Савета Економског факултета у Београду, члан Економског савета Југославије, управе Савеза економиста Југославије, научног већа Института друштвених наука и научног већа Економског института у Београду, један од оснивача и председника Научне секције економиста Југославије.
Изучавао је различите аспекте економске теорије и политике и својим истраживањима сврстао се у најбоље познаваоце привреде Србије и Југославије.
Поред чланства у бројним одборима и научним комисијама Академије, био је члан Председништва САНУ и секретар Одељења друштвених наука у два мандата.
Преминуо је 2007. године у Београду.
Биографија, библиографија: Год. / САНУ 91(1985)389–400; 100 (2000) 365–371; 108 (2002) 369–373.
Одбори: Одбор за економска питања Одељења друштвених наука, председник; Одбор за финансије Скупштине САНУ; Одбор за филозофију и друштвену теорију; Одбор за проучавање Срба у Хрватској; МАО за проучавање недовољно развијених подручја; Група за уставноправна питања, од 1989.
Признања: Седмојулска награда, са групом сарадника за издања Економског института из Београда (1963); Повеља Савеза економиста Србије (1977); Орден рада другог реда (1955)