МИЛАН БАРТОШ
Правник
(Београд, 10. 11. 1901 − Београд, 11. 3. 1974)

Професор универзитета: Правни факултет у Београду, редовни (од 1940); декан (1945); службеник (министар и државни саветник) у СИП-у (1947−1962); амбасадор при УН (1953); професор Хашке академије за међународно право и стални предавач на семинару ОУН за међународно право у Женеви

САНУ: Одељење друштвених наука: дописни члан од 30. 1. 1958; редовни од 20. 12. 1961; секретар САНУ од 21. 12. 1961. до 4. 11. 1965; потпредседник САНУ од 4. 11. 1965. до 16. 12. 1971; члан Председништва од 4. 5. 1972. до смрти

Приступна беседа: „Проблем организовања научног рада у науци о међународним односима”. Посебна издања САНУ. Споменица. 354: 19 (1962) 43−49. Беседа одржана 12. 4. 1962.

Рођен је у Београду, где је завршио основну школу, гимназију, а потом и Правни факултет (1924). Три године касније, докторирао је у Паризу.

Одмах по повратку, изабран је за асистента на Правом факултету Универзитета у Београду, потом прошао кроз сва научна звања (изабран за ванредног професора 1933, за редовног 1940).

Током Другог светског рата, био је заробљен прво од стране Италијана, а након капитулације Италије, и од Немаца. Обављао је више одговорних функција у послератном времену.

Био је експерт у области међународног и јавног права. У току своје каријере, био је, између осталог, члан Комисије Уједињених нација за међународно право (од 1956) – посебно се истиче његова важна улога у изради текста Конвенције о специјалним дипломатским мисијама – први директор Института за међународну политику и економију (1947‒1949), као и главни правни саветник у Државном секретаријату за иностране послове СФРЈ (1949‒1962). У том је периоду покренуо оснивање Комисије за кодификацију југословенског међународног војног права, на чијем је био челу од 1955. до 1963. године. Такође, био је и члан Међународног суда у Хагу (1949‒1962), као предавач на Хашкој академији за међународно право.

Шездесетих година се поново интензивније посветио научно-истраживачком раду. Аутор је преко 200 научних чланака. У његова важнија дела спадају  Експозе о међународном трговачком праву, Коментар меничног закона, Правни положај странаца и Међународно јавно право. Био је секретар САНУ (1961‒1965), њен потпредседник (1965‒1971), дописни члан МАНУ и САЗУ.

Преминуо је 1974. године у Београду.

Одбори: Одбор за изворе српског права, члан (од 1964); Одбор за грађу, члан (1903−1914)

Признања: Награда АВНОЈ-а (1967); Седмојулска награда (1961); Диплома удружења „Светски мир путем права“ (као други правник у свету) у Женеви (1971); Меморијална плакета града Нансија; Меморијална медаља Универзитета у Стразбуру; Орден Св. Саве трећег реда; Орден Републике са златним венцем; (грчки) Орден феникса командирског реда; (исландски) Орден сокола са лентом

Некролог: Год./САНУ 81 (1976) 235−236 (Б. Којић)

Фотографија: САНУ ‒ Ф 449