 | ОБРЕН БЛАГОЈЕВИЋ |
Гувернер НБ ФНРЈ и на другим државним функцијама (1944−1948); научни саветник Института за економику пољопривреде (1956−1965); професор универзитета Правно-економског факултета у Нишу (1969−1977)
САНУ: Одељење друштвених наука: дописни члан од 21. 3. 1974; редовни од 7. 5. 1981; заменик секретара ОДН (1977−1981); члан управе Фонда за научна истраживања (1977‒1986)
Приступна беседа: „Економски мислиоци у Српској академији наука и њеним претходницама током стогодишњег развоја 1841−1941”. Глас/САНУ. ОДН. 336:23 (1983) 1−12. Одржана 24. 3. 1982.
Рођен је у Дулуту, у Минесоти, 1912. године, али се породица, веома брзо по његовом рођењу, из Сједињених Америчких Држава враћа у Црну Гору. У Пиви је потом похађао основну школу, а у Никшићу гимназију. Студије права завршио је 1935. на Правном факултету у Београду.
На истом факултету уписао је и докторске студије а ускоро је, као један од најбољих студената, добио стипендију Владе Француске. Докторску тезу припремио је на париској Сорбони, а одбранио је у Београду (1940). Наслов дисертације гласио је: „Социолошко објашњење и актуелни значај фуријеризма.”
Други светски рат провео је као члан Народноослободилачког покрета, где је обављао више дужности. У првој Влади након Другог светског рата, био је помоћник савезног министра за финансије, а касније је постављен за гувернера Народне банке ФНРЈ.
Значајан је његов утицај у изградњи тадашњег финансијског и банкарског система. Био је представник државе на скупштинама Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда (Лондон, 1947; Вашингтон, 1948). У том је периоду предавао на Правном факултету предмет Финансијски систем ФНРЈ.
Крајем 1948, осуђен је на вишегодишњу казну затвора коју је служио на Голом отоку.
Након одслужене казне, од 1956, радио је као научни саветник у Институту за економику пољопривреде у Београду (пензионисан је 1965. године).
Био је и редовни професор на Правно-економском факултету у Нишу (1969‒1977), а касније и шеф Катедре опште економије и директор Института за економска истраживања.
Био је и члан ЦАНУ. У његовом опусу налази се преко 400 радова, укључујући и 20 књига. Области његовог рада обухватале су економију и финансије, пољопривреду, економске доктрине, етнологију и социологију.
Написао је, између осталог, студије: Економске доктрине, Економска мисао у Црној Гори, Економска мисао у Босни и Херцеговини, Финансије, Шарл Фурије, Проблеми сељаштва и друге.
Преминуо је у Београду, 2001. године.
Биографија, библиографија: Год./САНУ 83 (1976) 169−174; 89 (1983) 283−291; 95 (1989) 413−418; 104 (1998) 391−396.
Одбори: Комисија за економске науке, члан (1978); Етнографски одбор, председник (1988−1994); Одбор за филозофију и друштвену теорију, члан (од 1976); Одбор за проучавање села, члан (од 1983); Одбор за историју српске револуције (1804−1830); МАО за проучавање националних мањина у Србији, члан (1979); МАО за проучавање патријархалних заједница и култура, члан (од 1980); МАО за проучавање мешовитих пољопривредних-непољопривредних домаћинстава, члан (од 1987); МАО за економска истраживања, члан (од 1984); Управни одбор САНУ за научна истраживања, члан
Признања: Партизанска споменица (1941); Октобарска награда Ниша; Тринаестојулска награда СР Црне Горе; Орден за храброст; Орден братства и јединства првог реда; Орден заслуга за народ другог реда
Некролог: Год/САНУ 108 (2002) 473−475 (К. Михајловић)
Фотографија: САНУ ‒ Ф 460