ТИХОМИР ОСТОЈИЋ
Историчар књижевности и композитор;
Тиса Сент Миклош \Остојићево\, 5/17. 7. 1865 – Беч, 18. 10. 1921

др филозофије, професор универзитета (Скопље) и секретар Матице српске

СКА: дописник Академије философских наука од 3. 2. 1910.

Биографија, библиографија: HE 3 (В. Ћоровић). – СКА Год. 23 (1909) 475–482. – Прилози биографском речнику српских музичара 39–40 (В. Р. Ђорђевић). – ÖBL 33 (1977) 263 (S. К. Kostić). – Muz. E 3 (S. Đ. Klajn). – ЕСИ 547–548 (Ђ. Бубало). – ЗМС/ДН 3 (1952) 174 (M. Томандл). – ПКЈИФ 32 (1966) 155–157 (Л. Суботин). – Оглед српске музичке ббл. 218–219 (В. Р. Ђорђевић)

Некролог: Нова Европа 3 (1921) 257–261 (M. Ћурчин, Л. Поповић). – Нови живот 2 : 7 (1921) 95 (Аноним = Р). – МГ 1 : 1 (1922) 8 (Аноним = В). – ČMF 8 (1922) 179–180 (К. Paul). – Slаvia 1 (1922–1923) 480–481 (R. Vrhovac). – ПГ 38 (1921) 765–767 (Р. Врховац). – ПКЈИФ 1 (1921) 301–304 (Р. Врховац)

Фотографија: САНУ–Ф 376, 376/1 -Зг