 | ФАНУЛА ПАПАЗОГЛУ |
Рођена је 3. марта 1917. године у Битољу, где је завршила приватну француску основну школу. У родном граду паралелно је завршила Државну трговачку академију и Реалну гимназију. Године 1936. уписала је студије класичне филологије са историјом старог века и археологијом на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
По избијању Другог светског рата, као чланица студентске организације приступила је Народноослободилачком покрету. Помагала је покрет прикупљањем прилога у новцу, одећи, лековима и храни, агитацијом и растурањем прогласа, билтена. Заједно са братом ухапшена је у октобру 1942. Била је заточена у концентрационом логору на Бањици до априла 1943. године. Септембра 1944. одлази у Срем, у партизанске одреде. У Информативном одељењу Главног Народноослободилачког одбора Војводине и Агитпропу Покрајинског комитета Војводине ради све до маја 1945, када прелази у Београд, на дужност референта за грчку штампу у Министарству информација ФНРЈ. Наредне године премештена је у Министарство спољних послова, где остаје до фебруара 1947. године.
Дипломирала је децембра 1945. године на Филозофском факултету у Београду. Наредне године, на матичном факултету, изабрана је у звање асистента-прпиправника за Историју старог века на Катедри опште историје, а 1949. унапређена је у предавача.
Докторску дисертацију „Македонски градови у римско доба” одбранила је 1955. године. У звање доцента изабрана је 1956, за ванредног професора 1960, а за редовног професора 1965. године. Обављала је дужност шефа Катедре за историју старог века и управнице Центра за античку епиграфику и нумизматику при Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, основаног 1969. године.
Од 1967. обављала је дужност уредника часописа Живе антике за Србију. Била је стални сарадник Центра за балканолошка испитивања АНУ БиХ и члан редакције његовог Годишњака.
Два главна предмета њеног научног интересовања била су историја античке Македоније и историја предримских племена централног и северног Балкана. Њена докторска дисертација представља једну од најзначајнијих монографија из области историјске географије античке Македоније. Ауторка је бројних студија које обрађују различите теме хеленистичке и римске Македоније. Током своје научне каријере Фанула Папазоглу се често бавила издавањем нових и коментарисањем раније објављених епиграфских споменика. Иницирала је и учествовала у састављању чак шест корпуса натписа – пет са латинским и једног са грчким натписима. Од ових шест корпуса, најважнија и најугледнија је прва свеска корпуса грчких и латинских натписа северне Македоније, коју је објавила у Берлину 1999. године
У њеној богатој научној библиографији, која броји 130 библиографских јединица, издваја се монографија Средњобалканска племена у предримско доба, за коју је добила Октобарску награду Београда 1970. године. Лаји и парици, две друштвене категорије које срећемо у неким хеленистичким документима, предмет су њене монографије Laoi et paroikoi, коју је након дугогодишњег рада објавила 1997. године. Углавном се ослањајући на епиграфски материјал у студији је објаснила позиције које су ове друштвене групе заузимале у хеленистичким градовима.
Током 1962. боравила је ради стручног усавршавања и истраживања на Универзитету Сорбона. Две деценије касније проглашена је за почасног доктора наука овог престижног француског универзитета. Истраживала је у археолошким музејима и институтима у Атини, Солуну, Кавали, Верији, Едеси, Минхену и Берлину
За дописног члана САНУ изабрана је 21. марта 1974. године, а за редовног 15. децембра 1983. године.
Била је дописни члан Немачког археолошког института, почасни члан Филолошког друштва „Парнасос” у Атини и члан Македонске акдемија науке.
Поред поменутих признања, добила је и Седмојулску награду (1988).
Својим научним и педагошким радом заузела је изузетно место у историји српске и југословенске, али и светске историјске науке.
Преминула је у Београду 26. јануара 2001. године.