 | ИЗИДОР ПАПО |
Рођен је 13. децембра 1913. године у Љубушком, где је похађао основну школу и гимназију. Након завршеног Медицинског факултета у Загребу 1937. године, постављен је за лекара на Хируршком и Гинеколошком одељењу болнице у Сарајеву. По избијању Другог светског рата прикључио се Народноослободилачком покрету, а 1944. године послат је у савезничке хируршке центре у Италији на усавршавање. Након рата, усавршавао се у СССР-у (1946-1948) код чувених тамошњих хирурга Јудина, Бакуљева и Вишњевског, а у данашњем Санкт Петерсбургу положио је специјалистички испит из хирургије (1947). На своје треће усавршавање отишао је 1950. у престижне клиничке центре САД, где је стекао искуства из хирургије плућа, срца и крвних судова.
По повратку из СССР, 1947. године, постао је начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице, која је прерасла у Хируршку клинику Војномедицинске академије у Београду. Убрзо је постао начелник Хируршке катедре и главни хирург ЈНА. Доцент је постао 1950. године, ванредни професор 1953. а редовни професор хирургије 1956. године. На месту начелника Хируршке клинике ВМА провео је преко 30 година.
Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1961, а редовни 1968. године.
Био је члан бројних међународних и домаћих лекарских академија и удружења, укључујући и Краљевски хируршки колеџ, Удружење хирурга Југославије, Аустријско друштво трауматолога, Међународно друштво хидатолога, Америчко друштво кардиолога, Америчко друштво војних лекара (почасни члан), Хируршко друштво Лос Анђелеса, Међународно друштво хирурга, Енглеско друштво хирурга, Британско друштво грудних лекара, Немачко друштво хирурга, Грудно-хируршко друштво Боливије, Друштво хирурга Париза (почасни члан), Међународно друштво дигестивне хирургије, Хируршку академију Париза, Академију медицинских наука Перуа.
Добитник је многих награда и признања, међу којима су: Октобарска награда Београда (1962); Награда АВНОЈ-а (1968); Орден заслуга за народ првог реда; Орден за храброст; Орден југословенске звезде са лентом; Орден Британске империје, II степена; Орден Удружења војних хирурга САД.
Аутор је више од 200 радова из различитих области хирургије. Јудинову методу реконструктивне операције једњака усавршио је и унапредио, тако да се ова модификација операције у хирургији данас зове антеторакална јејунопластика Јудин-Папо. Био је предавач и оператор у Енглеској, Француској, Шведској, СССР-у, САД, Индији, Аустрији, Египту, Малезији, Панами, Перуу, Боливији, Алжиру, Тунису, Аустралији, Аргентини и Замбији. До одласка у пензију 1981. године, од укупних око 20.000 операција академик Папо је извео преко 10.000 кардиоваскуларних операција.
Преминуо је 14. октобра 1996. године у Београду.
Сматра се једним од доајена наше медицине.