 | ПЕТАР С. ПАВЛОВИЋ |
Рођен је 10. јула (28. јуна по старом календару) 1864. године у Пожаревцу. Основну школу започео је у Ужицу, али како се породица убрзо преселила у Београд, ту је завршио основно и средње образовање. Студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета на Великој школи, где је дипломирао 1886. године. Усавршавао се у Бечу, на тамошњем Палеонтолошком институту (1893−1894), а потом у Народно зоолошком музеју у Загребу (1894−1895).
Бавио се научним радом, просветом и био посвећен и музеолошкој сфери. Почео је 1887. да предаје у Зајечарској гимназији, где је остао непуних годину дана, али је успео да оснује природњачки кабинат у овој школи. За професора Друге београдске гимназије постављен је 1889; радио је, у првом периоду, на том месту до 1897, а затим поново од 1905. до 1925. Био је и кустос Геолошког завода, а предавао је и на Катедри за палеонтологију на Великој школи (1897−1905).
Његов је рад уско везан за Јестаственички музеј односно Музеј Српске земље (назив институције од 1903, данас Природњачки музеј у Београду) – прво је био у Одбору за његово подизање (1895), затим, први (дуги низ година привремени) управник (1901−1926). Кључно је утицао на сваки аспект рада Музеја. За време док је водио ову установу, уредио је 18 посебних издања ─ извештаја о раду, музејске и стручне публикације, а сам je написао половину.
Објавио је свеобухватан приказ Јестаственичке струке у Србији (1920). Један је од најважнијих терцијереолога свог доба који се први у Србији бавио стратиграфско-палеонтолошким проучавањима терцијара и квартара (околина Београда, Шумадија, Тимочка крајина, јужна Србија, Фрушка гора, Скопска котлина), као и рецентним копненим пужевима. Бавио се, такође, квартарном фауном али и сеизмологијом.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1906, а за правог члана 1922. године.
Био је члан Југославенске академије знаности и умјетности (од 1905), Немачког малаколошког друштва, Природословног друштва у Љубљани, Хрватског природословног друштва, Бугарског природоиспитателног друштва, Скопског научног друштва.
Одликован је Орденом Светога Саве V степена (1899), IV степена (1903), III степена (1910) и II степена (1923), као и Орденом белог орла V реда (1926).
Преминуо је 5. августа 1938. године у Београду.